Zašto ne „čeličim” svoju decu

avgust 27, 2015

Jedna od čestih tema na društvenim mrežama i forumima koji se bave vaspitanjem dece je i „priprema dece za život“. Da, živimo u okrutnom svetu koji se ne okreće oko moje i vaše dece. Neki roditelji zbog toga često vole da kažu da je najbolji način da se dete pripremi za takav život, da se suoči sa realnošću što pre. Dete bi, valjda, tako trebalo da očvrsne i spremno dočeka sve neprilike koje život nosi. Zvuči kao dobar plan, ali na mene ne računajte.
Mother together with the son. Tenderness, love and care.
Istina je da ne postoji plan koji može pripremiti dete za svaku situaciju u životu. Nisam od onih koji će reći „ja mom detetu neću prineti ručak koji je zaboravio“, ili „ne mogu ga stalno čuvati od životnih razočaranja“. Svako dete je jedinstveno, i stoga je potrebno tretirati ga u skladu s njegovom ličnošću, potrebama i stepenom razvoja, a ne po svaku cenu čeličiti ga da bi bio spreman za život.

Deca nisu kadra da samostalno donose odluke u životu, i ja bih svom detetu sigurno ponela u školu ručak koji je zaboravio kod kuće, bez straha da ću to morati da radim tokom celog njegovog školovanja. Moj mozak je potpuno razvijen pa i dalje zaboravljam neke važne stvari u životu. U tim slučajevima očekujem od moje porodice da me podrži i podseti me šta treba da uradim.  Ako pustim dete da ode u školu bez ručka, ono će zapamtiti da ga je zaboravilo, ali će zapamtiti i da nije imalo na koga da se osloni i pobrine se da do toga ne dođe. Ako dete zaboravi ručak četiri puta u toku nedelje, onda moramo sesti i porazgovarati, a ne čekati da se problem sam reši tako što će dete gladovanjem naučiti redosled radnji pre odlaska u školu.

Moje dete je, na primer, veoma osetljivo i zbog toga ga neću ostaviti nezaštićenog u društvu. Osetljiva deca upijaju svaku reč i zadržavaju ih duboko u svom biću, i ako takvo dete ostavite izloženo uvredama, to ga neće naučiti da treba s tim sam da se izbori. Umesto toga, ja ću raditi sa njim svakoga dana i naučiti ga kako treba da se ponaša u društvu dece koja mu nisu naklonjena. Ako treba, kritikovaću i odrasle koji nemaju poštovanja prema drugoj deci, nadajući se da će to neko uraditi i za moje dete.

Da li ću uvek pomoći?

Ne. Roditelj mora biti u stanju da proceni situaciju i pruži detetu priliku da se samostalno izbori sa problemima za koje je mentalno, emocionalno i fizički spremno Shvatam da neću biti u mogućnosti da sačuvam svoje dete od svih mogućih razočaranja i pogrešnih odluka, ali mu takođe neću ni stvarati dodatne poteškoće u ime tobožnje pripreme za život. Potrudiću se da svom detetu ostavim dovoljno prostora da uči i razvija se bez „uljuljkavanja“, ali ću uvek biti tu da mu se nađem. Važno je naći balans između toga da radite neke stvari umesto svog deteta i da ga forsirate da bude nezavisno od vas.

Kako ih to priprema za život?

Da li uopšte postoji priprema za bol i gubitak, odbijanje i izolaciju, ili depresiju u životu? Nisam sigurna da iko od nas može biti spreman za to, ali u jedno sam sigurna – blizak odnos sa ljudima na koje možemo da se oslonimo će nam pomoći da se lakše sa tim izborimo. Za moju decu, ja ću biti ta osoba na koju mogu da se oslone.
Dokazano je da povezanost smanjuje anksioznost i depresiju, podstiče samopouzdanje i empatiju i poboljšava mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje. Svoju decu ću pripremati za život, ali ne tako što ću im isti otežavati da bi očvrsli, već tako što ću im biti oslonac. Pripremiću ih za svet odraslih tako što ću im pružiti bezbrižno detinjstvo, a u taj svet neće otići čvrsti i bezosećajni, već jaki i plemeniti. Bezosećajna deca mogu da izrastu u bezosećajne ljude koji nemaju mnogo saosećanja s ljudima u nevolji, jer su i sama trenirana „da izdrže sve“. Ja bih svakako želela da umanjim bol i razočaranja koji će moja deca osetiti pre ili kasnije, ali iako će njihove osetljive duše možda biti više povređene, taj bol će ih podstaći da teže promenama i idu napred. Jer nežne duše čine svet boljim mestom za život.
Priredila: A.C.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Zašto ne „čeličim” svoju decu

  1. Gane kaže:

    Svaka čast. Vi imate cilj… Samo… koliko god se trudio nisam uspeo da u tekstu pronađem rešenje, odnosno plan… Kažete nisu sva deca ista… Ja kažem da su svi ljudi isti, kao i sve maćke što su iste, svi kučići, itd… Ono što nas razlikuje je ličnost koja može, manje više, biti različita. Ali, u principu svi smo isti, nijanse nas samo razlikuju. Čujem često još i nebuloze kao, svaki je čovek drugačiji, za nekoga je zdravo povrće, za drugoga voće, za trećeg meso, četvrtog rakija… To je kao kada bi rekli da neko ima jetru u peti, srce u glavi a mozak u grudima…Po toj logici neka ovca može biti mesožder, neka jesti žitarice a neka travu… Da se vratimo na temu, dakle, svi smo mi manje-više isti, ono što nas razlikuje jeste ono što smo stekli, naučili od naših roditelja. Ja sam jedan od dece koje su roditelji očvršćivali od najranijih dana. Kao jako mali, već sam bio zreo, samostalan. Danas se snalazim 10 puta bolje od onih kojima su roditelji nameštali sobe, postavljali i sklanjali tanjir, sređivali ocene, koji su uvek bivali podržani. Dok sam odrastao mislio sam i govorio kao vi u ovom tekstu, čak sam često smatrao da sam nevoljen. Ali, kada sam odrastao i otišao na školovanje, shvatio sam da sam, u stvari, bio jako vojeno dete, jer sam odrastao, jer tačno je da je život surov, a ja sam bio spreman. Probijao sam se lako i gradio svoj život. Ni na koga se nisam oslanjao, ni od koga tražio utehu, ni na koga nisam računao… i to je ono što vam ne omogućava da izgubite vreme, da ostanete na tlu kada padnete. To je ono što vam je omogućilo da se odmah podižete, stresete sa sebe prašinu i nastavite. A o bezosećajnosti ne možemo da govorimo. Jako retko se dans sretne čovek koji bi vam zadržao vrata kada vas vidi sa rukama punih kesa, ili koji će da pomogne starici da ponese torbe ili uhvati pod ruku i pomogne kada vidi da joj je teško, ko će da ponudi pomoć kada vidi čoveka u nevolji, ko će da žrtvuje svoje obaveze da bi pomogao nekome da završi svoje… A ja sam takav. Čak toliko da ne ubijam ni insekte jer mi ih je žao, jer smatram da imaju prava na život…
    Nemojte da živite u iluzijama i da bez dovoljno uvida i informacija donosite zaključke. Nametljiva podrška koja je kod današnjih roditelja, nastalih od, takođe, mažene, dece, prenaglašena, nije ona vrsta podrške koja proizvodi planirane i željene efekte. Najčešće proizvodi inbecile koji i sa 30 godina, i dalje očekuju isto što i sa 10. Koji puno pate i imaju puno problema kada se odvoje…Ljubav je puno kompleksnija nego što mnogi misle. Ona ne podrazumeva maženje i paženje, to svako može, i najslabija ličnost. Ona podrazumeva stezanje srca kada ste u iskušenju da “mazite” dete, a to ne uradite jer znate da nije dobro za njega. To je ono što je jako teško. To ne može svako. Da bude čvrst i dosledan kada treba. Da primi prezir od svog deteta koje jako voli, ali mora, jer zna da ako popusti, upropastiće detetovu budućnost.
    Oslonac i podrška, za stvari koje to podrazumevaju, za rešavanje problema, pokazivanje da vam je iskreno stalo, maženje kada je za to trenutak, ništa od ovoga ne sme izostati, ali uz čeličenje. Integrisati sve to u vaspitanje, to je umetnost. Bez ljubavi nema ni umetnosti. A da su svi umetnici, gde bi nam bio kraj.

    1. Snezana kaže:

      Bravo! Tacno tako!

  2. Gordana kaže:

    na žalost nema napretka u komforu… deca zaista moraju proći sama kroz razne neprijatne stvari da bi nešto naučili… da moraju biti malo gladni kako bi se sledeći put sami setili da na vreme spakuju užinu ili gledajte to ovako ako bi dete dobilo 1 u školi, možete li vi naučiti lekciju umesto njega, podsetiti ga da treba da popravi jedinicu?! ne… tako je i sa ostalim stvarima. Ono što je bitno je da ima oslonac u životu ali kao što je rekao #gane “gore” u komentaru, morate znati kada da se sklonite i stegnete srce da biste mu pomogli…

  3. Jeka kaže:

    Text glupost ! Bravo za odgovor Gane!

  4. Anja kaže:

    Slazem se sa Ganetom! Ne sa tekstom..

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama