Kao i većina žena koje žive na FB, turim status: “Na današnji dan, pre dvadeset šest godina, ostvarila sam se kao majka.“ Srcovali i lajkovali mi svi, poznati i nepoznati… Ne moš prebrojati lajkove. Nisam računala na faktor Vande, koja je, čim je pročitala status, uletela kao furija u moju kuću i s vrata počela da viče:
„Ostvarila se kao majka?! Aman, ženo, o čemu ti pričaš? Kako si se ostvarila kao majka tako što si rodila dete? Jesi li ti krštena?!“
„Jesam, krstio me otac Anđelko, Nana mi bila kuma, ona je svedok da sam se odrekla Sotone…“ , poluozbiljno, ali istinito kažem ja, ne bih li skrenula temu.
„Ozbiljno o tome pričaš?“, besna će ona, „ti nisi shvatila da ja to metaforično…“
Opa, Vanda zna za metaforu!
„Ostvarila se kao majka, gospođa! Rodila dete, i već ostvarena kao majka! A drugog kad si rodila? Opet si se ostvarivala?“
„Vanda, šta u stvari ti meni hoćeš da kažeš?“ Već sam se uozbiljila, jer znam da ona, ipak, uglavnom zna o čemu priča.
„Ma, pun mi je kufer vas što ste se „ostvarile kao majke“ tako što ste uspele da rodite dete. Svakog dana, na društvenim mrežama čitam statuse o takvom „ostvarivanju“. Jesi li ih prepovijala, hranila, ljuljala, mazila, čuvala? Jesi li ih pripremala za život, pakovala im užinu, vodila ih po morima, planinama, muzejima, galerijama..?“
„Znaš da jesam, ne znam što me sad to pitaš, ne razumem te.“
„Ja troje imam,“, kaže Vanda „i ne znam da li sam se ostvarila kao majka. Ova dvojica, dobri momci, loši đaci. Ova mala, sjajan đak, ali, brate, bojim se da će da se uda pre nego što završi školu. I sad, sve vreme se pitam, da li sam dobra majka, da li se majčinstvo meri po završenoj školi deteta, ili po tome u kakve smo ih ljude „proizveli“. Da li treba da merim onako kakvi su prema meni, ili prema ljudima oko sebe? Kojim se to parametrima meri majčinstvo?“
„Vanda, mislim da su oni ti koji treba da kažu kakvi su im roditelji i da li su „ostvareni“…“
„Aha!“ pobedonosno će ona, „A kad da ti to kažu? Kad se rode? Kad imaju 5 godina, 15, ili 25?“
Belo je gledam. U pravu je, kao i obično, iako to teško priznajem.
„Znaš kad ćeš se ostvariti kao majka? Kad dođe vreme da im majka nije potrebna. E, tad ih pitaj, kakva si majka bila! A znaš kad će doći vreme da im majka neće biti potrebna? Nikad! Mame nam uvek znače, ako su uz nas, ako nas podržavaju, ako nas kritikuju… I znaš koje su najbolje? One koje često, kao Mirka Šizika, kažu da su „nemajke“. To su žene koje stalno preispituju svoje stavove prema deci, koje traže savet i pomoć kad im je potrebno. Čuj, ostvarila se rođenjem deteta! Neću više da te čujem o tome! Prestani da pratiš trendove na društvenim mrežama, zapitaj se sama o sebi kao majci!“
I još mi je napravila poređenja, tipa, da li se Andrić ostvario kao pisac kad je savladao slova, kad je dobio Nobelovu nagradu, ili se ostvaruje do dana današnjeg, iako ne zna da ga „ostvarujemo“ decenijama posle smrti.
Matirala me!
Presabiram se, da li je majčinstvo samo pranje, kuvanje, spremanje, čitanje bajki pred spavanje, kartanje, razgovori o svemu, vođenje na letovanja i zimovanja… ili je potrebno još mnogo, mnogo toga.
Ma, neću više da mislim o tome, jedva čekam da objavim status: „Ostvarila sam se kao baba jednog anđela!“
To će da mi srcuju i lajkuju, a snajka nek’ se ostvaruje kao majka, do mile volje!
I ne brišem današnji status, imam previše lajkova da bih mogla da ih se odreknem!
Kad me „gore“ sačeka Sveti Petar, i kad treba da me pošalje među „majke“ ili „nemajke“, valjda će znati gde da me uputi.
Ne znam samo, broji li on lajkove na FB…
koja još uvek pokušava da se ostvari kao majka.
Izvor: Dnevnik jedne učiteljice