Приче

Једна од НАЈВЕЋИХ српских срамота: Како смо заборавили и пропадању препустили куће скоро свих великих песника и уметника (1. део)

”Бије ли те?” упитала је старица. ”Бранко, мој син. Да ли те бије?”

Била једном једна старица која је, кад је муж умро, отишла да живи са сином…

Био је омиљeни професор Правног факултета, а због ове анегдоте постао је легенда Београда

Ријана купила кућу учитељици која јој је поклонила ципеле кад је била мала

Момо Капор: Нигде се толико не говори о туђем изгледу као код нас

”Мој отац је био комуниста. Ускрс се славио код бабе. И све до сада, када имам 60, то су били моји тренуци најдубљег спокоја”

”Враћам се од зубара, тролејбус пун средњошколаца – седе, смеју се, разговарају. Провлачим се с торбом пуном намирница…”

Сећаш се како ти је мама остајала последња на родитељском, кријући испод клупе кесе с бомбоњерама и кафом? ”Паметан је он, само неће”, говорила је

Звали су је Ружа. Родитеља се сећала као контролора које среће у ходнику. Долазе и одлазе. Једино је баба увек била ту…

Свет аутистичних и јесте такав. Стоји у неком углу и предивно сија. Они који нас требају видети, видели су нас

Истражили смо узроке несанице – жене их имају на стотине, мушкарци САМО један

„Баба, кога ти највише волиш?“ Пауза траје дуго. Затим стиже одговор са извесном досадом у гласу…

Одлазак преко: Кад дође ред на твоје дете