Да ли се насилник рађа или на њега и његов развој утиче околина и породица?

април 08 21:24 2017

Развојни пут једног насилника

nasilje-u-skoli

Да ли се насилник рађа или на њега и његов развој утиче околина и породица? Да ли је то записано у генетском коду или је то стечена мана? На почетку, да се разумемо: све потиче из породице. Идемо редом…

Срећа је највећа када се роди дете, још ако је мушко… Ихаааај, па то се слави данима (у већини породица је тако, то је факат). Татин син и мамино злато полако стаса за обданиште. Окружено децом, њихово чедо запада у разноразне ситуације и на конто њихове реакције на своје понашање оно ствара неку слику шта може да ради без последица. Е, онда се деси да оно удари друго дете а родитељска реакција на то буде: „Ма он је само мало несташан“ до „Љуби тата куре, види се да није сека перса“… У принципу, детету се не објасни да агресија није нормалан вид комуникације и да то тако не треба. Иначе, „најважнији стадијуми развоја личности су они који се одвијају у првих пет година када се у највећој мери формира „прототип“ структуре одраслог човека“.

ПА онда дође школа… и њихов синчић постане мало више насилан према својим вршњацима. И наравно, његови родитељи одбијају сваку могућност да је њихов „дика и понос“ крив и да га треба адекватно казнити. Иду чак дотле да се свађају са наставницима и другим родитељима, а неретко су и они сами насилни према њима. Осврнућу се само на то, да су родитељи ти који су узор својој деци и да они у њима виде свој модел понашања у друштву и према околини. Значи, пошто родитељи бране насилничко понашање, или га и сами практикују, дете то усваја као нешто што је нормално. Агресија постаје његов вид комуникације са другима.

Дође и време за прва забављања… И догоди се да му код неке девојке нешто засмета и он то реши једним шамаром. Можда буду и два, три… небитно је, важно је да је он показао ко је газда. Он је јачи пол и не сме му се приговарати. Већ у том добу на његово понашање је немогуће утицати, а у доста случајева родитељи реагују на „ма она је крива, сама је то тражила“ начин. Можда му и девојка то прећути, тако да насилнику то дође као зелено светло у даљем опхођењу према женском роду.

„Свака крпа нађе закрпу“ тако ће и он наћи жену са којом ће ступити у заједницу. Добиће и децу са њом. А онда ће та деца гледати оца насилника како им туче мајку. И њима ће то постати саставни део живота ако им родитељи остану у браку. Још ако се роди син (онај с почетка текста) јасно вам је шта желим да вам кажем: насилно понашање се наслеђује у породици и само сте ви, као родитељи, одговорни за своје дете и његово будуће опхођење према другима. Поготово према женама, јер оне су слабије а насилници обично спроводе агресију над онима који нису у стању да им узврате.

И тако настаје зачарани круг из ког нема изласка. Или има… али то је већ до вас. Ви морате да научите своје дете да агресија није друштвено прихватљива и да до решења проблема треба доћи на нормалан и културан начин.

 

Аутор: Марина Сабо

Извор: direktnarec.rs/

  Categories:
напишите коментар

5 коментара

  1. јун 10, 23:37 #1 Gale

    Potpuno nestručni tekstovi…
    Iz ličnog iskustva, gledano sopstvenim očima, znam da to nije tako. Odrastao sam u sredini i vremenu kada je nastavnik (zajednički termin za sve obrazovne radnike) bio svetinja, i kada su roditelji kažnjavali dete na najmanji njegov prekor… Tako da dete nije imalo podršku od roditelja, uglavnom. Dete je bilo samo a svi stariji su bili tu da ga uče, vaspitavaju (dresiraju) i govore mu šta i kako treba. Takođe, odrastao sam sa mnogom drugom decom, gotovo zajedno (malo mesto), te sam mogao da upoređujem, i moj zakljućak je da nije bilo ni modela iz porodice. I na kraju, kada bi neko od nas bio nasilan, ničiji se otac nije ponosio, već se stideo, a mi bi bili kažnjavani uz sate pridika…
    Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, svo nasilje koje smo naučili potiče isključivo sa televizije, jer se kao da je juče bilo, jasno sećam, da smo svi kopirali omiljene junake, bilo da se radi o animiranim ili igranim filmovima…
    Feminizam je jednako zlo kao i šovinizam, a ja ouđujem oba i nazivam ih nasiljem… U Srbiji su svi navikli da muškarce smatraju sirovinama, i da ih okrive i za to što Srbija nema more… a ne vide dalje od nosa, i nesposobni su da razlikuju svoje od nametnutih misli, stavova pa čak i želja…
    Eto, to laički tvrdim, ali empirijski…

    Одговорите на овај коментар
    • мај 07, 23:07 Nataša Stanisavljević

      Slažem se i ovo je možda jedan slučaj, A šta ako roditelji grde i kažnjavaju dete, vaspitavju ga na drugačiji način, ne povlađuju mu, A dete i dalje nasilno

      Одговорите на овај коментар
      • новембар 22, 17:53 Mira Milosevic

        Zao mi je Natasa, sto mozda necete procitati odgovor, no nadam se da ce zavaljati nekome od roditelja, pa i strucnih lica, cija su znanja (neka mi se ne zameri), delimicna i nedovoljna da odvezu gordijev cvor u kome se nasla savremena porodica.
        .
        Autor clanka navodi okolnosti u kojima dete usvaja model nasilnickog ponasanja u porodici, a pritom mu je nasilje ” odobreno”, kao potvrda muskosti.
        Istina, na dete se u vaspitnom pogledu, moze uticati lose, na nacin koji se u datom tekstu navodi. No, to je samo delic razloga iz arsenala, koji uzrokuju nasilje i nasilnicko ponasanje.
        Stoga je na mestu pitanje koje postavlja Natasa:” Sta ako roditelji ne povladjuju detetu, te vaspitavaju ga na drugaciji nacin, ako ga grde i kaznjavaju, a ono je i dalje nasilno “.
        Naravno da ce biti nasilno, jer je kaznom u vidu verbalne pogrde, kaznom u vidu oduzimanja obecane nagrade i eventualno batinom, dete naslojilo emociju zdrave ljutnje i iskrivilo je do besa i gneva. U besu i gnevu, i dete i odrastao, nepogresivo se ispoljavaju nasiljem.

        Dodamo li ovome naslojene strahove od losih horor filmova, , od igrica u kojima sve puca od nasilja, od sadrzaja koje nekriticki i neselektivno, i deca i odrasli, gutaju sa ekrana, imamo dvostruki okidac za agresivno ponasanje. Jer , naslojeni strah uzrokuje takodje, agresiju i autoagresiju.
        Pride je sto ekran uslovljava um i stimulise glad za materijalnim dobrima, pa je dete zahtevno i nestrpljivo, hoce sve sad i odmah, sto najcesce i postigne placem, valjanjem po podu i drugim oblicima histericnog ponasanja. I to su pocetni, ali vidni znaci agresije.

        Da budem jasnija, nasa zvanicna pedagogija, je pre skoro trideset godina( u zanenu za stap), usvojila dva pogubna vaspitna modela, pozitivno uslovljavanje i blagu prinudu, drugacije, sargarepu i oduzimanje iste.
        Pocev od obdanista pa nadalje, tiho, ali sigurno, ovi modeli su zagospodarili nasim zivotima. Skoro da nema porodice, koja nije upotrebila uslov: Ako ovo, dobices ono, moze to, ako uradis ovo, moze bicikl, ali za odlican uspeh. Pa ako dete ne ispuni uslov, (a pri tom je sve vreme u strahu, da li ce ga ispunititi i dobiti obecano) , mi mu oduzmemo nagradu i na taj nacin ga kaznjavamo. A sta rekosmo, kazna svake vrste vodi u agresiju ili autoagresiju, strah svakog porekla, takodje.

        Roditelj Gale je spomenuo los uticaj ekrana i nametnute modele ponasanja, smatrajuci da je strah od batine odrzao mir i red u tradicionalnoj porodici. To jeste tacno, no tradicionalna porodica je imala samo jedan oblik kazne, dete je znalo pravila, sta mora i moze ciniti i tu je kraj.
        Porodica je funkcionisala, jer dete izuzev batine, nije imalo druge “ometace”.
        Danas imamo pet pogresnih autoritarnih vaspitnih modela, koji ugrozavaju SVIH PET emocija kako kod deteta, tako kod odraslog coveka. Pet zala, koji su zagadili zdrave emocionalne odnose u porodici i drustvu, kod nas i svugde, s kraja na kraj planete.

        Pomenusmo nagradu i kaznu, koji produkuju pohlepu, bes i gnev, ekran koji takodje stimulise pohlepu i agresiju. Dodajmo tome prezasticivanje od rada, reda i istine, zbog cega je dete lemjo, prozdrljivo i zavisno od svega i svacega, nadasve nesvesno. Kada smo sve upropastili u neznanju, sedamo mu na dusu i lepom reci trazimo da bude dobro, da uci, da slusa, da, da…da.
        Ne biva dragi roditelji i dragi savetodavci od struke, dete ne moze da primi verbalnu poruku, ako smo ga “rastocili” sa gore pobrojanim modelima. Trazimo da bude moralno, a stavili smo ga u nemoralne uslove.U neznanju naravno i porodica i drustvo.

        Dokle god caruje autoritarnost i ovih pet vaspitnih modela, bice jalovi svi pokusaji i drzave i strucnih sluzbi, da sprece nasilje, pa cak i da ga smanje.Sta roditelju znace reci koje im upucuje autor ovoga clanka:
        ” Roditelj mora da nauci svoje dete da agresija nije drustveno prihvatljiva, i da do resenja problema mora doci na normalan i kulturan nacin “( a agresiju s ekrana zivimo dnevno, da li je roditelj jedino odgovoran).
        Pa ako cemo iskreno, ove reci mu ne znace nista, ostaje zbunjen i u nemoci, jer se na njega prebacuje sva odgovornost, nakon cega mu slede kaznene mere za neprimereno ponasanje njegovog deteta.
        Roditelju treba konkretno resenje, odnosno jasan putokaz, kako da otkloni UZROCNIKE.

        Nadam se da sam problem osvetliila sa svih strana, da nije tesko razumeti da je SVE U SVEMU, da delimicno znanje ne biva.
        Dakle, nasilan je i onaj koji je uslovljen nagradom i oduzimanjem nagrade, i onaj koji je agresiju zivio u virtuelnom svetu ( jer, ono sto gledas, na to licis). Nasilan je i onaj koji je prezasticen, jer mu treba sluga, nema znanje, i ima strahove kako ce da se realizuje. Na kraju, nasilan je i onaj kome ispiramo mozak praznim verbalizmom, kljuca u sebi, jer od nas zavisi, a signali su reci u stilu, smaras, udavi i sl.
        Po istoj matrici funkcionise i svet odraslih, u bracnim odnosima, medju zaposlenima, o politici da ne govorim..Svugde postoji uslov i naspram toga kazna ili nagrada.
        A Ljubavi ni od korova.

        I da zakljucim, covek je najsavrsenije misaono bice, dato mu je da se ostvari na najbolji nacin. Da zivi u Ljubavi, Radosti i Dobroti na korist sebi i zajednici takodje.
        Prema tome, nasilnikom i ubicom, otudjenim od sebe, od bica, niko se nije rodio, vec vremenom stasao.

        Stoga, dragi roditelji, neka vam je Svevisnji na pomoc, ponudih vam Znanje i celovito resenje u delu Prof. Milice Novkovic, koja je naucno dokazala uzroke emocionalne i mentalne disharmonije kod coveka.Na temelju Sudjok medicine, nasla je i uzrok i resenje, a sve osmislila u visedecenijskoj praksi i radu sa porodicom, skolom i citavom zajednicom kod nas, a i sire.
        Dok se drzava ne seti, vi raditi za svoje dobro i opste spasenje,jer, kada se dese promene u porodici, desice se i u drustvu.

        Одговорите на овај коментар
    • мај 08, 09:03 Jelena

      Uglavnom se slažem sa vama. U ovom obrascu ponašanja je gotovo nemoguće utvrditi jedinstveni uzrok jer ga vrv i nema, negde svaki nasilnik ima svoj skup faktora koji ga čini time sto jeste. Ne treba marginalizovati uticaj porodice i sredine kao sto ukazuje tekst,doduse previse banalizovan ,ali cesto to ide u kombinaciji sa jos nekim faktorima. Moram usput da kažem da sam imala prilike da vidim primere gde su roditelji na takve incidente reagovali sasvim adekvatno i doimali se skroz pristojnim ljudima a eto ,ispade dete takvo, sta tu zaključiti? Ne može covek prenebregnuti da možda postoji i neka genetska predispozicija koja pojacava mogućnost razvitka u tom smeru,naravno uvek u kombinaciji sa jos po nečim. ..

      Одговорите на овај коментар
  2. мај 08, 15:27 #2 Alisa Ljubić

    Površan i jednostran pristup ozbiljnom problemu.Nije samo roditelj kriv ako iznedri nasilnika.Škola može stvoriti nasilnika,sasvim nenamerno.Klanovi rađaju nasilnike,uvek bilo i biće.Nasilnici su pojedinci koji su zaštićeni brojem sledbenika.Zadatak svakog pre svega razrednog starešine i svih drugih zaposlenih u školi jeste da ne dozvole stvaranje grupa i klanova u odeljenjima.To je glavni zadatak.Jer,uvek se neko nametne kao vodja,a njegovi pratioci preuzeće model njegovog ponašanja.Kad ojačaju,i nadležnima će biti problem da ih kontrolišu.I taj model ponašanja kasnije počinje da živi i van škole.Zato,sprečimo stvaranje klanova po odeljenjima.Jer,klan radja nasilnika.To je postala naša stvarnost.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.