Учитељица: Најчешћи разлог неуспеха у школи је ЛЕЊОСТ

децембар 19 23:17 2017

Да ли је успех резервисан за даровите? Да ли овај свет припада паметнима? Да ли дете мора да буде изузетно паметно да би остварило изузетне домете? Је ли интелектуална даровитост детета довољан услов за изузетан успех у школи?

Одговор на ова, и бројна друга слична питања, је негативан.

Сви знамо да бити “паметан” и бити успешан није исто. У том смислу, ситуација је забрињавајућа. Од двадесеторо даровите деце само троје оствари успех у животу сразмеран својим способностима. Тек свако друго даровито дете успе да колико толико оствари свој потенцијал у школи. Уз то, многи успешни у школи, нису се баш снашли у животу; а многи неуспешни, или минимално успешни у школи, у животу су постигли много више.

О чему се ради? Шта није у реду?

Сви ми као родитељи, а и као просветни радници, покушавамо да из деце извучемо максимум, али до тог циља није лако стићи. Јасно нам је да осим интелекутуалних способности у освајању успеха учествују и бројне друге способности на које некада успевамо да утичемо, а некада не.

Веровали или не, најчешћи разлог због којег деце не успевају да остваре успех у складу са својим способностима је – баналан. Обичним, народним језиком, он се зове лењост.

Имати “памет” је једна ствар, а користити је – друга.

Објашњење за овај феномен, који је све присутнији – постоји. Начин одрастања већ дуже време од деце не захтева да “користе памет”. Данас, већина деце има пуни комфор и живи у некој врсти реалне бајке. У таквим условима она немају довољно разлога да развију одговорност и вољу. Њихов “мали” свет постане испуњен забавом. То прерасте у навику, а ми се онда питамо шта се збива.

Живот сваког од нас, зависи од начина функционисања нашег мозга. То је орган који се прилагођава условима окружења. Његов потенцијал је огроман, али ако он нема “иницијативу”, ако нас мишљење “смара”, а маштање “испуњава”, све је узалуд.

Зашто је то тако и шта можемо да урадимо за нашу децу?

Први задатак родитеља, васпитача и учитеља је да децу науче да користе свој мозак и да “мисле”. Њихов успех у школи и животу највише зависи од тога.

Кључна ствар увек је иста и односи се на то о чему дете размишља. Оно о чему не размишља довољно дубоко и озбиљно – не може разумети. То је почетна степеница површности и неодговорности.

Следећи корак је нужна последица. Оно што дете не разуме не иницира вољу да се тиме бави. То отвара путеве ка лењости.

Зато је важно да одрасли имају увид у то о чему и на који начин дете размишља. То је полазиште свих успеха и неуспеха који га очекују. Да о томе мислимо када пође у школу, може бити већ касно.

Пре поласка у школу дете мора бити способно да разликује игру, забаву и обавезе. Мудри родитељи то знају и баве се тим питањем. Чак и када у породици не постоји реална потреба да дете о нечему брине и буде за нешто одговорно, таква потреба се изгради. Та деца се у школи препознају, имају радне навике и одговорност, а игра није све што имају у свом искуству.

То што је дете рођењем добило памет и интелигенцију не мора ништа да значи. То је само материјал на којем се мора радити и то целовито – довођењем детета у ситуацију да “користи своју логику”. Поред тога, треба да бринемо и о осталим факторима успеха, емоционалном доживљају, мотивацији, вољи, самопоуздању, одговорности, ставу према учењу, игри и забави – свему што представља његов свет.

А где је педагогија?

Традиционална педагогија полази од тога да дете долази у предшколску установу или школу са одређеним степеном искустава која даље треба развијати. Проблеми настају када та искуства нису довољна. Није довољно да дете “уме да мисли” и зна да нешто уради. Битније је на који начин “мисли” и чиме је упослило свој мозак, него то што зна.

Најважније је да није “преоптеретило” свој мозак небитним стварима, да није изградило “лош свет у себи”. Ако је то случај, учитељ ће бити принуђен да дете “одучава”, а то је знатно теже него “учити га”. Овде препознајете разлоге све присутнијих проблема са пажњом.

Како помоћи деци да се оптимално припреме за школу?

Нови педагошки концепти, прилагођени условима одрастања деце, подразумевају да се деца “уче да мисле”, а не да усвајају “готова знања”.

Један такав концепт је Креативна школица успеха коју организује удружење Креативни учитељи, а која је настала са циљем да деца на природнији и функционалнији начин развију интелектуалне вештине, способности и навике потребне за постизање успеха у школи који одговара природним способностима детета.

Програм школице заснива се на “кинестетичком” учењу, агилној педагогији и холистичком образовању. То је програм који има за циљ да децу научи и обучи да користе свој мозак за учење и постизање успеха; да их усмери ка усвајању добрих животних вредности; развију вољу за учењем и школовањем; развију самопоуздање и обезбеде почетни успех.

Почетни успех је разлог свих осталих успеха јер иницира “навику успеха”! Почетни неуспех је разлог осталих неуспеха! Воља за учењем и самопоуздање су основни услови да дете оствари успех у складу са својим способностима.

Када се каже: “Дете напредује у складу са способностима!”, то веома често буде далеко од истине. Дете напредује и складу са својом ангажованошћу и развијеним навикама. До нивоа потпуног искоришћења природних способности, доспе веома мали број деце. Чак и ако је тај ниво задовољавајући, треба да будемо срећни.

Креативна школица успеха постоји да би деца предшколског узраста стекла навику учења, развила самопоуздање, заволела школу и учење. Притом добијају и веома снажну стимулацију интелектуалног развоја јер морају да “укључе” мозак. Осмишљена је као “тренинг за мозак и тело” којим се дете у свет науке и учења уводи на природан, спонтан и функционалан начин.

Деца имају утисак да се играју, а у ствари имају обједињен тренинг, физички интензиван као у гимнастици, интелектуално захтеван као у шаху, емоционално активан као на глуми, педагошки интензиван више него у школи…

Шта треба имати у виду?

Даровитост је само потенцијал. Просечне (интелектуалне) способности су сасвим довољне за врхунске домете у школи и животу. Најуспешнији у школи и животу нису они који су најдаровитији, већ они који су вредни и нису упали у замку забаве и лењости, који су развили квалитетне навике и ставове, и који нису свој мозак оптеретили тривијалним стварима.

Да свако дете оствари свој максимум потребна је нова педагогија и нов приступ животним вредностима. Забава је слатка, али мало је оних који ће живети од тог хлеба. Неко мора и да ради!

Оно о чему деца мисле док су мала, одређује њихов живот када стасају. Пробудимо се над мислима наше деце још данас, јер већ сутра може бити касно.

Тања Витас, учитељ, педагошки саветник

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. децембар 21, 22:58 #1 Anna

    Tekst je zabrinjavajuće površan i odslikava pogrešnu logiku srpskog školskog sistema, koja podazumeva “orezivanje” dečjih mozgova. Ova kobni proces prilagođavanja završava se sa fakultetom, sa koga izlaze vredni i napaćeni diplomci nesposobni za kreativno i kritičko mišljenje i snalaženje u realnom životu. Naša nesrećna i zaostala škola podrazumeva prikupljanje i reprodukciju nepotrebnih činjenica, i deca nisu lenja, nego su nemotivisana. Ovakve tekstove čitaju i pišu ljudi koji nisu sposobni decu da zainteresuju i ne razumeju koncept otkrivajućeg i razvijajućeg učenja. Čovek koji taj koncept razume nikada ni za jedno dete ne bi rekao da je lenjo, nego bi se zapitao šta u njegovoj metodologiji rada nije dovoljno dobro. Mi smo zrele i odrasle osobe i naš je posao da decu motivišemo i ako u tom ne uspemo to je isključivo naša odgovornost. Ovakvi tekstovi su zbog toga nekorektni čak i kao polazna osnova za ozbiljniju diskusiju, ali se sa sigurnošću može tvrditi da verovatno nailaze na veliko odobravanje kod mnogih prosvenih radnika koji u tim tezama nalaze opravdanje za sopstveno profesionalno stagniranje i nedovoljno stručno bavljenje svojim poslom. Pa pogledajte samo stepen neuspeha čitavog sistema: u tom sistemu rade neki ljudi, nisu to apstrakne kategorije. Ti ljudi su razvili kompleks večne žrtve, i nisu sposobni ništa da promene da nam školstvo bude bolje. Zapitajmo se zašto. I onda je najlakše reći: daca su lenja. To je glupost. Ja lično ne poznajem nijedno lenjo dete, ali znam mnoge lenje nastavnike, lenje direktore škola, lenje zaposlene u ministarstvu i po vladinim agencijama.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 22, 13:54 mama

      Itekako sve polazi od roditelja najpre,jer su prvi primer svojoj deci i tacno je da sta nauce i vide kod kuce do sedme godine to ce se oslikati na njihov uspeh u skoli i na to u kakve ce se osobe razvijati nadalje.Ucitelji su tu da daju osnovno znanje za vise treba samostalno raditi.

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 22, 21:35 Ана

        Учитељ који није способан да се избори са групом седмогодишњака на начин да их заинтересује за оно што треба да раде не треба да се бави тим послом. Особа која не може да мотивише седмогодишње дете не треба да ради тај посао. Особа која не може да се у васпитном смислу избори са седмогодишњаком, из какве год он да је куће дошао, не треба да ради тај посао. Има толико других занимања. Као што лекар не може себи дозволити да се према пацијентима непримерено понаша. Он је изабрао тај позив, свестан изазова тог позива. Овај текст је гомила изговора и признаваање сопствене некомпетентности и професионалног неуспеха. И само бескомпромисно признање те чињенице довешће до бољитка у нашим школама. Оног тренутка кад родитељ остави дете на школском часу, наставник је одговоран за квалитет времена које ће то дете провести. Доста са изговорима и пребацивањем одговорности.

        Одговорите на овај коментар
        • фебруар 21, 11:03 Coka

          Ana, da biste aplaudirali, potrebne su vam obe ruke. Onako kako Vi to zamisljate, dete sedi i ceka da nastavnik bude zabavljac i prezentuje sadrzaj bas poput televizije- deca blenu a nastavnik poseze za sredstvima koja bi izmamila zainteresovanost ucenika. Slazem se, tako bi neka aktivnost trebala da pocne, ali ne i da se nastavi. Decu je danas tesko stimulisati jer su izlozena raznim uticajima, pa vi probajte da vam npr. cas fizike bude zanimljiv nakon sto je dete bilo na instagramu, igralo najnoviju igricu ili gledalo neki video na svom ekranu. Ucitelj mora da bude odgovoran za kvalitet casa, ali Vase dete ne moze doci kuci i reci “nisam pazio na casu jer nastavnicino predavanje nije bilo dovoljno zanimljivo”. Zadnjih godina primecujem da se narocito na drustvenim mrezama ohrabruje i podstice misljenje po kome su roditelji i nastavnici duzni da budu zbavljaci i da osmisljavaju deci zabavu i nacinje ucenja, jer ne daj Boze da se dete dosadjuje! Kad god bih ja licno imala problema kako da ispunimo ostatak casa, uvek bih pitala moje ucenike :sta biste voleli da sad radimo?” naravno, vezano za gradivo, a to mogu biti igrice, igra asocijacija, pantomima, eksperimenti. Vi nemate pojma koliko deca umeju da budu kreativna i zainteresovana kad i njih pustite da malo odlucuju i, naravno, zabava i ucenje su zagarantovani.

          Одговорите на овај коментар
    • фебруар 20, 11:14 Mileva

      Bravo, pogodili ste tacno u centar. Dosta sa usrednjavanjem, Dajte talentovanoj deci krila, a prosecne usrednjavajte. Retko koji ucitelj zeli da izadje iz kalupa i nahrani znanjem um decice kojoj ovaj program koji stvara mediokritete nije dovoljan.
      Kako u drugim zemljama sa sjajnim skolstvom postoje razliciti nivoi i programi za decu koja imaju kapacitet za ucenje? Takva deca posle upisuju gimnazije i fakultete, a ostali srednje i vise skole. Bogatije zemlje ne trace svoje resurse, diplome fakulteta nesto znace, studiraju oni koji su se trudili i koji nisu bili puki prosek.

      Одговорите на овај коментар
    • март 25, 22:51 Dušica

      Bravo, tekst je pisao neko ko u životu nije radio sa decom

      Одговорите на овај коментар
    • март 29, 00:36 Petar

      Samo da mi je znati odakle su nastali svi ti lenji ljudi koje navodite. Verovatno od lenje omladine, a oni od lenje dece.. Učiteljica nije ni jedno dete okarakterisala da je lenjo, vec kako nastaje ta pojava lenjisti i nezainteresovanosti. Lako je pluvati po skoli , učiteljima i sistemu. Pitam se kakvi ste Vi osooba i koliko ste učinili pozitivnih promena u svom okruzenju, tj. sistemu kiji Vas okružuje. A to bi za sigurno trebao neko drugi da kaže o tim kvalitetima. Prosvetni radnici su od svih u drustvu jos i najvise kontrolisani i vrednovani,. Takođe postoje strucni ljudi istrucne službe koje su zadužene za vrednovanje kvaliteta rada prosvetnih radnika. Ima jos ucitelja i nastavnika koji u odnosu na svu situaciju koja ih okružuje savesno i odgovorno rade svoj posao uprkos ovakvima koji pljuju ponjima i sistemu a prvo ne polaze od sebe.Samo toliko o vasem pausalnom vrednovanju.

      Одговорите на овај коментар
  2. март 27, 20:40 #2 Natasa

    Apsolutno tacno, i uz to ide i ona prica g-din Milivojevic o “sindromu pametne dece”. Ja sam majka jednog takvog deteta u sistemu koji apsolutno ceni inteligenciju, ali nazalost to nije dovoljno …. kako ko …. neko pre neko kasnije, a neko nikad ne shvati da ako nema dobru podrsku i skole i roditelja jednostavno ne moze dalje bez rada i to ozbiljnog. Apsolutno nema s tim veze sistem kako vole da kazu koji nemotivise ….. upravo to sto motivise to je ok, ali to nije dovoljno, a oni misle ako sve znaju i shvataju na casu da je to dovoljno, a nije. Ma znate kako je to …. jednostavno ta pamet stalno daje neki impuls da potcenjuju rad i ucenje. A prosto od nekog uzrasta ne mogu vise da se donose zakljuci, vrsi opserviranje i redeniranje bez ozbiljnog poznavanja materije. Onda upadnu u sistem kampanjstva …Otprilike mogu da kazem da u uzrastu od 13/14 godina pametno dete koje je po karakteru ljenjo nema nikakve sanse bez podrske skole i roditelja da izgura obrazovanje i dobije diplomu na nivou koji zasluzuje.

    Naravno postoje izuzetno pametna, a uz to i radna i vredna deca, ali oni nisu tema.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.