Ако сте одрасли уз токсичног родитеља (или родитеље) велика је шанса да тога заправо, кроз одрастање, нисте били потпуно свесни. Мислили сте да је све нормално, да тако треба, све док нисте добили прилику да видите како други родитељи поступају према својој деци.
Ствари које сте мислили да сами никад не бисте били способни да урадите вашим пријатељима иду прилично једноставно и лако, а док поредите њихово однос са родитељима са оним који имате ви, увиђате разлике.
Нису сви токсични родитељи исти. Долазе у разним „облицима“. Неки су гори од других, али сви су опасни по ментално здравље деце. И ако се сад, као одрасла особа, осврнете на своје одрастање и покушате да схватите да ли је тај период био токсичан или није, можда би требало да размотрите ствари којих се не сећате. Да, добро сте прочитали.
1. Не сећате се да сте се код куће често осећали пријатно и сигурно.
Док сте одрастали, увек сте осећали неку тензију кад сте код куће или кад треба да кренете кући. Нарочито ако би ту били и ваши родитељи. Много радије бисте код куће били сами или још боље, радије уопште не бисте ни били код куће. Често бисте осећали нервозу кад се приближавате кући и размишљали ко ће вас тамо дочекати и у каквом расположењу.
2. Не сећате се да сте могли да се родитељима обратите ако имате неки проблем
Кад бисте се борили са неком ситуацијом или проблемом, не бисте отишли код родитеља по савет. Избегавали бисте разговор о томе с њима и то вас је оптерећивало. Из тог разлога и данас се трудите да своје емоције држите у себи и сами се с њима борите.
3. Не сећате сте да сте икад имали право на своју приватност
Кад сте били млађи, родитељи би вам претурали по стварима, читали поруке у телефону или дневник и још штошта. Нисте имали право да будете индивидуа за себе.
4. Не сећате се да су родитељи хтели заиста да вас чују и саслушају
Родитељи никад не би заправо чули оно што желите да с њима поделите. Нису чули или нису веровали у оно што им говорите јер су у својој глави већ имали причу у коју су одлучили да верују. И ништа више и ништа мање.
5. Не сећате сте да сте имали право да радите ствари које вам се допадају или вас испуњавају
Током одрастања нисте имали много права избора око тога шта желите да радите. Морали сте да радите оно што су родитељи сматрали за најбоље и то је то. Заправо сте третирани као продужетак њих самих, а не као посебно и јединствено људско биће.
6. Не сећате се да би вам се родитељи извинили кад погреше
Родитељи умеју да повреде децу и то није необично. Али токсични родитељи разликују се по томе што се никад не извињавају, чак и ако ураде стварно грозне ствари. Не мисле да су деца вредна извињења нити да га заслужују. Иако сте можда сматрали да би то било фер, увек сте знали да то „извини“ нећете чути.
7. Не сећате се да сте могли да будете то што желите
Никад, кроз одрастање, нисте осећали слободу да се слободно изразите и кажете шта мислите или осећате. Морали сте да будете често не оно што јесте, већ оно што ваши родитељи желе да будете. Ако би они сматрали да треба да носите неку фризуру или се облачите на одређени начин, то сте морали да послушате.
8. Не сећате се да сте могли често да доводите пријатеље
Родитељи би вас често остављали прилично изоловане од друштва. Нисте често ишли код пријатеља нити су они долазили код вас јер родитељи, углавном, нису били спремни на тај напор или промену у дневном ритму, само због ваше жеље да се дружите.
9. Не сећате се да су вам родитељи давали комплименте
Родитељи вам никад нису пружали подршку кроз директне похвале или комплименте. Увек би вас критиковали или чак понижавали. Што бисте се више трудили, они би мање примећивали ваша постигнућа, а тражили разлоге да упуте критике.
10. Не сећате се да сте имали све што вам је било потребно
Никад нисте имали осећај да неко о вама истински брине и води рачуна о томе да имате све што вам је потребно и то не само у материјалном смислу. Ипак, ваши родитељи су се понашали као да су њихове потребе много важније од ваших.
Ако сте се у неким од ових ставки пронашли, можда је тренутак да се вратите у своје детињство и залечите оне ране које су остале у вама, а да их и нисте свесни.