Кажу да се Србија обрукала како је испратила Добрицу Ерића
Није
Само је показала своје право лице
Када се опраштамо од неке ријалити звезде данима се прича о томе
Зато што оне имају минули рад који се савршено поклапа са друштвом какво тренутно јесте
А шта је оставио Добрица Ерић иза себе
Шта
Осим стотинак књига
Хиљаде сусрета са децом
И мали милион добрих емоција
То нема цену
А зато нема ни вредност у свету у коме се све гледа кроз новац
Добрица је постхумно добио награду после смрти
Сетили су се на време
Да је поживео 103 године
Тада би га се сетили
Никако за живота
Коме су потребни песници а камоли тек дечији
Коме су потребни уметници, генерално
Добричиног формата и профила
Окренути народу
Добрица треба да буде срећан што су га се сетили и после смрти
И то је нешто
Многих, великих, не сете се никад
Не знамо ни да су отишли, не знамо ништа
Поједине ријалити личности, шта год да им се деси, читамо о томе
Мало јача прехлада, пијанство или глупа изјава
Објављује се у недоглед
Оно што не треба да занима постаје главна вест а оно што стварно треба, кога брига
Зато, кога брига за неког тамо Добрицу
Шта боли неке тамо дрогиране идиоте за човека који је славио живот, љубав, као мало ко
Добрица је читав свој век посветио деци
Није ми жао Добрице
Он се спасио и оживео своје најбоље како је знао
Живећи поезију
Жао ми је свих нас
Који ћемо као Добрица
Ма шта били и урадили
Свесни да је мало оних који ће нам на крају рећи хвала
Што се мене тиче, хвала ти Добрице
Теби не треба да причам како је бити песник у Србији
Ти то најбоље знаш
Зато се не љути како су те испратили
Како деца према онима који су их створили
Тако ће и њихова деца коју они стварају
Све је то круг
А теби, драги Добрице, свака част на свему
Урадио си све сто си могао
Није до тебе
До других је
То је њихова срамота
Испратили су те као неку тамо баба Стану из Раснице, код Лесковца
А не као највећи дух дечије поезије на овим просторима
Хвала онима који су и тада били уз тебе
И то је нешто
У друштву какво све више постајемо