Кажу да се Србија обрукала како је испратила Добрицу Ерића. Није

април 21, 2019

Кажу да се Србија обрукала како је испратила Добрицу Ерића
Није


Само је показала своје право лице

Када се опраштамо од неке ријалити звезде данима се прича о томе
Зато што оне имају минули рад који се савршено поклапа са друштвом какво тренутно јесте

А шта је оставио Добрица Ерић иза себе
Шта
Осим стотинак књига
Хиљаде сусрета са децом
И мали милион добрих емоција

То нема цену
А зато нема ни вредност у свету у коме се све гледа кроз новац

Добрица је постхумно добио награду после смрти

Сетили су се на време
Да је поживео 103 године

Тада би га се сетили

Никако за живота

Коме су потребни песници а камоли тек дечији

Коме су потребни уметници, генерално
Добричиног формата и профила
Окренути народу

Добрица треба да буде срећан што су га се сетили и после смрти
И то је нешто

Многих, великих, не сете се никад

Не знамо ни да су отишли, не знамо ништа

Поједине ријалити личности, шта год да им се деси, читамо о томе
Мало јача прехлада, пијанство или глупа изјава

Објављује се у недоглед

Оно што не треба да занима постаје главна вест а оно што стварно треба, кога брига

Зато, кога брига за неког тамо Добрицу
Шта боли неке тамо дрогиране идиоте за човека који је славио живот, љубав, као мало ко

Добрица је читав свој век посветио деци

Није ми жао Добрице

Он се спасио и оживео своје најбоље како је знао

Живећи поезију

Жао ми је свих нас

Који ћемо као Добрица
Ма шта били и урадили

Свесни да је мало оних који ће нам на крају рећи хвала

Што се мене тиче, хвала ти Добрице

Теби не треба да причам како је бити песник у Србији
Ти то најбоље знаш

Зато се не љути како су те испратили

Како деца према онима који су их створили

Тако ће и њихова деца коју они стварају

Све је то круг

А теби, драги Добрице, свака част на свему
Урадио си све сто си могао

Није до тебе
До других је

То је њихова срамота

Испратили су те као неку тамо баба Стану из Раснице, код Лесковца
А не као највећи дух дечије поезије на овим просторима

Хвала онима који су и тада били уз тебе

И то је нешто
У друштву какво све више постајемо

Stefan Simic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама