Да бисмо приказали стање у просвети, изведимо једноставан експеримент. Ставимо шерпу са водом на плотну, поклопимо је и укључимо шпорет на најјаче. После неког времена поклопац ће почети да игра. Узмимо затим нешто врло тешко и притиснимо поклопац. Затим сачекајмо да све експлодира. После експлозије поспремимо кухињу и понашајмо се као да се ништа није десило. Након неколико дана наставимо да спроводимо исти експеримент у продуженом трајању. Нема везе што је шерпа напукла, што су голе жице под напоном, што кључала вода бљује око нас. Немојмо се узрујавати. Само седимо са стране и разматрајмо чиме да све то поклопимо како се не би видело.
Наша школа је експлодирала. Овако даље не може ако желимо да то и даље буде школе. Ако је још увек икоме стало да имамо школу. Осим декларативно.
Школа није изоловано острво. Она је жртва свеукупног простаклука и насиља који је у нашем друштву постао доминантан. Жртва је урушавања моралног кодекса, поремећеног вредносног система, партијског довођења на руководећа места оних људи који са школом и њеним функционисањем немају благе везе.
Угрожена су деца, њихова сигурност , васпитање и образовање. Угрожени су наставници. Препуштени су систему који им као решење нуди само рестриктивне и козметичке мере јер смислени пут не умеју да нађу. За то је потребна, ипак, огромна енергија, знање и уважавање струке.
После мајских трагедија стигла су обећања о смањењу броја ученика по одељењима. До сада се по том питању није урадило ништа.
Обећано је више психолога и педагога. Ни од тога ништа. Ни у наговештају. Али зато министарка најављује нову свеобухватну едукацију за постојеће психологе кроз низ семинара на којима ће их научити како да разумеју сигнале невербалне комуникације. Ја сам сигурна да наши психолози то и сада врло добро знају, али не могу да уоче ни један сигнал од гомиле папира које свакодневно попуњавају јер су обавезни да постојећи систем нахране бесмисленом формом и представе као нешто што и даље живи, да нашминкају мртваца, да умире савест надлежних и оставе их у блаженом уверењу како је све под контролом.
Наставницима се као алат нуде само рестриктивне мере. Прво чувене Смернице у којима је побројано све оно што су одувек радили. Затим Правилник о оцењивању у коме су двотрећински преписане старе мере, а у преосталој трећини су именовани носиоци бича и сумње за претходне две трећине. Тако смо добили змију која једе свој реп, плус школске полицајце који, осим физичког постојања, немају никакво додатно овлашћење.
Министарка се, уз жаљење за испребијаног колегу, пита како је могуће да је дечак уопште ушао у школу. Истина је да у било коју школу може да уђе свако. Кад год жели, како жели и кад жели.
Синдикати, уз жаљење за испребијаног колегу, позивају на једнодневну обуставу рада. Највећи број просветних радника неће ни да их чује. Јер су преварени више пута. Не желе да, као стадо, буду вођени од стране оних у које оправдано сумњају, од стране оних који ћуте када би требало урлати, оних који су се поделили у неколико фракција, па се не зна ни ко се како зове, а камоли шта заступа.
ШКОЛА ТРЕБА ДА СТАНЕ
Не на један дан, на недељу дана…Треба да стане и да стоји све док неко не буде довољно храбар да подигне поклопац са вријућег лонца и не суочи се са суштином.
Школа треба да стане све док се не створе услови за:
– Успостављање дугорочне националне стратегије у образовању од вртића до краја студија и која неће бити подложна промени бар десет година;
– Укључивање стручњака у осмишљавање школског процеса, школског живота, понашања, васпитних и образовних циљева и метода како се до тога стиже. Уз академске стручњаке, неопходно је укључити и стручне људе из праксе јер нам се већ пречесто дешава да је светла књишка мисао неспроводива.
– Повратак угледа просветним радницима, не само кроз повећање плата, већ кроз непрекидну едукацију свих слојева друштва како би се сагледала вредност школе као институције од националног значаја, темеља свега постојећег. Чему служи само едукација просветних радника кроз низ, често безвредних, семинара? Коме ће они пласирати то знање ако су негирани и попљувани?
– Повратак угледа универзитету и преиспитивање свих сумњивих звања, као и стварање обавезе учешћа исте те академске заједнице у обликовање националног става према образовању и заштите академске части.
– Пречишћавање јавног простора од говора мржње, насиља, свих облика дискриминације, пузећег фашизма, ревизије историјских чињеница и злоупотребе стварности и здравог разума.
– Образовање једног синдиката просветних радника који би био у обавези да свој посао обавља транспарентно и у корист свих запослених, који би познавао право и прописе, па не би изрицао празне флоскуле и причао упразно, а затим потписао нешто што никоме није по вољи, јер их је прошао револуционарни жар. Дакле, синдикат који не би одустајао.
Нацрт стратегије да се заустави одлив мозгова и младе радне снаге из ове земље.
– Престанак праксе глувих телефона између школе и служби социјалне заштите, школе и полиције, школе и разних платформи које нису лоше замишљене, али у пракси не раде.
Заустављање вихора рестриктивних мера управљених према деци и наставницима и промишљања узрока који до суноврата доводе.
– Свођење папирологије на разумну меру јер папири су ту да прате суштину. Није суштина шта смо написали, већ шта се урадило. Сетимо се ентеријера Нушићевог Сумњивог лица где је све у регистраторима и гомилама папира притиснутих каменом, а испод свега је нерад, корупција и прљав веш.
– Стварање климе у којој неће само оцена одређивати успех, већ и вештине, способност комуникације, саосећајност, солидарност, допринос заједници, духовитост, лидерство.
Увођење националних провера знања на крају одређених разреда како би се сва деца вредновала по истим критеријумима и избегло чувено поклањање оцена. Укидање звања одличан, врлодобар…увођење просечне оцене, уз писану карактеристику укупног понашања и владања.
– Увођење стручне и педагошке провере за све просветне раднике која би укључивала процену комплетне личности и способности те личности за рад са децом, уз карактеристику напредовања. Ова провера би требала да покаже и спремност наставника да напредује како им не би последња прочитана књига била на завршној години студија. Процена би требала да укључи и тест опште културе и тако обавеже наставнике да прате збивања око себе, стварају критички став према одређеним појавама и спремност за реакцију у моментима стручне или моралне угрожености.
Можда је све ово утопија. Мислим да није, све је оствариво, али смо ми дубоко забраздили и кола смо дубоко у блато укопали. Треба само један број тврдоглавих, упорних и вољних да повуку. И храбрих, највише храбрих да скину онај лонац са почетка приче, баце га и спасу нас од катастрофе.
Sve je tačno i još gore. Reči ne mogu opisati užas u prosvetnom sistemu Srbije. Ovu, nekada važnu ustanovu- školu sada mrze svi njeni korisnici: učenici, roditelji, nastavnici.
Šta je ubilo školstvo?
– Mere ministarstva
– Inkluzija
– „Dečja prava“
– Društveni ambijent koji plasira država, čitaj politički vrh.
Nestručno vođeno ministarstvo uzima svoj danak, samo je pitanje SLUČAJNO ILI NAMERNO urušavanje najvažnijeg stuba društva?
Predlog:
Odmah zaključati škole i pripremiti OZBILJNU reformu! U ovom obliku, nemoguće da postoji!
Novčana kazna za mobing od strane direktora,obavezno postaviti kamere u učionice,djacima omogućiti da biraju predmete i profesore,ukinuti prijemne ispite,uvrstiti jednodnevne društveno korisne aktivnosti zbog socijalizacije i druzenja kao i platformu za prijavu problema u svakoj školi koju bi nadgledalo Ministarstvo prosvete.Napisti i uvesti zakon za pedagoško sagledavanje učenika za profesore uz novčano kažnjavanje za prestupe ,ali i nagradjivanje profesora za doprinos empatiji i rezultate na takmičenjima.
SVAKA ČAST!
Bravoooo!
Kao da sam sama pisala tekst!?
U potpunosti delim mišljenje u vezi sa tekstom, ali i sa Martinim komentarom!
Браво Марта!
Zašto ste napisali da je partijsko dovođenje samo za rukovodeća mesta, kad svi znamo da i spremačice ,,pošalju iz opštine“?
Све је лепо речено и објашњено. Свака част!
Sve je lepo rečeno, svaka čast. Ja bih dodala još jednu stvar: na svaki način onemogućiti “ mešanje“ roditelja u školu, ukinuti es dnevnik i svesti odnos roditelj-nastavnik na normalan nivo saradnje i poštovanja. Ne može roditelj biti kompetentan da procenjuje rad nastavnika i nivo znanja svog deteta.Revidirati sve programe i za osnovnu i sve srednje škole. U srednje Ekonomske škole i u Gimnazije na sve smerove uvesti predmet preduzetništvo koji bi predavali ljudi koji nisu samo završili ekonomske ili neke menadžerske fakultete,nego imaju i određeni broj godina iskustva rada u privredi. Jer bez privrede nema sredstava u budžetu ni za obrazovanje, ni za zdravstvo,vojsku,policiju,penzije…A zbog loše poreske i ekonomske politike dugi niz godina naša privreda je već odavno na kolenima, samo će dovoljno obrazovane mlade generacije imati dovoljno znanja i umeća da je podignu.
Svaka čast.
Žao mi je što ću napisati, ali nema nam spasa…predaleko i preduboko smo otišli…zna se zbog koga i čega…
Radim u prosveti. Današnja situacija sa časa. Učenik dolazi do katedre da se raspravlja sa nastavnikom jer ga je nastavnik upisao za neprimereno sedenje, gužvanje flaše na času….pre toga je opomenut jer diže noge na stolicu. Traži obrazloženje od nastavnika, pita ko vam je dao za pravo da me upišete,sad će mi smanjiti ocenu iz vladanja, izbrišite odmah …i upućuje niz uvreda. Nastavnik ga moli da se vrati na mesto i obrazloži svoj upis,neće da se vrati. Visok 2m i kaže Neću da se udaljim, šta mi možete. i stoji nad nastavnikom i inicira svadju
Ja kao nastavnik ne smem da napustim čas jer se osećam ugroženo,ne smem da mu uzvratim istom merom,jer su njihova prava veća,ne smem da ga pošaljem kod pedagoga,jer neće ni otići. Ništa ne smem,savet psihologa i pedagoga škole je da ga smirijujem dok on vredja. A to su preporuke Ministarstva .
pa, mogli bi da stave za obavezno da kada neki učenik svojim ponašanjem dovede do toga da Vi izađete sa časa, da se nadoknada časa odvija uz OBAVEZNO prisustvo roditelja tog učenika. Nek izostane s a posla, nek mu uzmu dnevnicu, možda nekoga to osvesti
Nekad se takvo ponašanje učenika sasvim drugačije kažnjavalo,ni to nije bilo najbolje rešenje,ali se znao neki red.U ovom opštem haosu veličanja nekulture,bahatosti….šta drugo i očekivati od nadobudnih šmrkavaca.Roditelji su, takođe ,nemoćni zbog dečjih prava jer očito niko ne shvata ta ista prava.Ako imate prava,treba da imate i obaveze.Bude li škola stala,imaćete samo grupe idiota,a deca koja poštuju znanje će ostati na margini društva
Treba smeniti ministarsto prosvete koji imaju samo bajke i dovesti stručne ljude.Šta je falilo prosveti sedamdesetih godina prošlog veka kada su prosvetari bili autoritet.
Против свих наведених штетних појава и садржаја лавовски сам се борила. Зато сам морала да будем најурена. Вребали су ме на сваком ћошку, спотицали на сваком кораку, а онда политички ликвидирали због једног часа биологије. Просветна јавност је углавном ћутала.
Љиљана Чолић, бивши министар просвете.
Одлично сте описали стање. Треба да се врати ауторитет просветним радницима из руку министарства и власти. Стање је такво да на примедбу родитеља добијемо одговор да се обрати министарству, централи која се изолована и не дотичу је људске судбине. Сви запослени само прате директиву, постали су марионете, јер им је угрожена егзистенција. То је нама наша борба дала (испирање мозгова) да имамо доживотног маршала који се пита за све па чак и да ли је чистачица подонаа и члан партије.
У праву сте,осликали сте садашње стање у просвети.Шта и како даље?Када би наша држава прихватила научни рад Милице Новковић,решили би сва или већину питања која су набројана су. Није довољно да не чинимо зло,већ је потреба и обавеза свих нас нашег друштва у целини да се супротстављамо злу,лажима ,неморалу и неправди.
Moj sin završava 5. razred. „Jak“ vrlo dobar đak, jer nije mnogo voljan da uči. pre mesec dana smanjena ocena iz vladanja, razlog- upisan je 5.put da ometa časove pričom. Razredna kaže da ne radi ništa što ostali pevači ne rade, ali je najglasniji. Pojačan disciplini rad stiže, ja ga dočekujem kao spas, obzirom da ima 100% ADHD. Međutim ništa. 3 odlaska kod pedagoga i kraj. Kažu dobro je dete, neće da slaže, poštuje nastavnike, ima široku opštu kulturu, ali jednostavno neće da ćuti 45 minuta. I nema veze. Ja sam se nadala samo da će pored lekara i mene, neko pomoći mom detetu. Zbog svoje različitosti svaki dan dobija batine i uvrede od ponekoga. Od 1. razreda i dalje. Ista deca vređaju nastavnike, tuku i dave ostalu decu, odbijaju da
napuste čas i odu kod direktora… Odgovor roditelja je da im oni ne mogu ništa, ako ne može škola, ili da „nisu njihova deca“. Čast izuzecima, naravno. Nastavnici su nemoćni, a odeljenje sve gore. Boga molim samo da ih razredna ne ostavi.
Sve je krenulo nizbrdo onog trenutka kad je Vuk Karadžić u bukvaru umesto na prvoj strani stavljen na zadnjoj, kad su udžbenici počeli da pišu naši neprijatelji, kad su za vaspitanje naše dece postale zadužene NVO koje treba proglasiti za strane špijunske organizacije.
Bojane, bilo bi dobro da pročitate tekst pre nego što počnete da bilo šta komentarišete. Vaš komentar pokazuje ili da ga niste pročitali, ili, ukoliko ga jeste pročitali, da Vam je razumevanje teksta veliki problem, a to je ipak trebalo da savladate dok ste bili u školi (a tad je Vuk bio na prvoj strani).
Cveto ,Cveto pa ti si jedna od njih.
Tuga, čemer i jad u kome živimo!
Zasto ne obhavite i ostale komentare.
Cenzura,a?
Cemu onda komentari.
u pravu ste.Velika cenzura.Sramota.
Може ли за нас који не причамо швапски објашњење: што је то едукација ?
Поштоване колеге,
Знам да се ово многима неће свидети, али морам. Хтели ми то да признамо или не, за све што се сад догађа и ми сносимо одговорност. Ја сам, генерално, против штрајкова као облика борбе и то не зато шро разлог не постоји, већ зато што се упорно обраћамо „ЗИДУ“. Они, систем, власт, како год, не да нас не чују, већ их не занимамо. Ова власт је у почетку зазирала од просвете, генерално. Образованима, интелектуалцима, дали су етикету „лажна елита“, систематски унижавали образовни систем на свим нивоима. А онда су променили причу и решили да растуре систем изнутра, јер се показао жилавим. Зашто? Овој власти више не одговара образовни систем у којем паметни и способни стварају нове генерације паметних и способних, већ систем у којем ће ПОДАНИЦИ стварати нове генерације ПОДАНИКА. Да би се додатно обезбедио такав систем, направили су и што никад није било, ПАРТИЈСКИ факултет (оно њихово, за младе лидере).
Дакле, мишљења сам да нема смисла преговарати са лажовима и лажњацима, викати „неправда“ и обустављати рад за који њих заболи ћоше. Једини начин да се изборимо за будућност свих нас је да користимо оловку, кад и како треба. На онај или овај начин, ми смо изабрали ове да нам буду „социјални партнер“ и то нам се враћа баш како смо и заслужили. Размислите само, министарство просвете додељено је клиничком психијатру, пензионисаном, те нам на тај начим поручили где нам је место. Да ли смо заиста толико луди?
Cveto ,Cveto pa ti si jedna od njih.