Ма колико била тешка, одлука о понављању разреда се често примењује према ученицима који имају потешкоће са савладавањем наставног плана и програма. Скоро да нема одељења у основним и средњим школама која немају бар једног понављача. У извештају Европске комисије, који даје преглед регулативе о основном образовању, у скоро свим земљама Европске Уније су и даље на снази закони који предвиђају меру понављања разреда. Као најчешћи аргумент у прилог овим мерама наводи се да понављањем разреда ученик добија нову прилику да научи градиво и унапреди своје вештине. Изузетак праве у Норвешкој, на Исладну и Лихтенштајну где регулатива налаже прелазак у наредни разред основне школе по аутоматизму.
Према Закону о основама система образовања и васпитања Републике Србије, оцењивање (и закључна оцена) у првом разреду основне школе је описна (што ће, према најавама, од ове године бити промењено увођењем тростепених и четворостепених скала) и ученик се одмах преводи у наредни разред. У другом и трећем разреду ученици добијају и бројчане оцене, а ако су оне недовољне на крају другог полугодишта, ученик се преводи у наредни разред на основу одлуке одељенског већа, осим ако родитељ или старатељ изричито захтева да ученик понавља разред.
За разлику од Србије, где су услови за обнављање године прописани законом, а оцене играју кључну улогу, у неким земљама Европске Уније не постоје стриктни критеријуми за понављање, односно прелазак у наредни разред. Данска, Холандија и Енглеска не регулишу ово питање законом, а одлука о томе да ли ће ученик понављати разред или не доноси се тако да то буде у најбољем интересу детета.
Последњих година психолози су све гласнији у изјавама да понављање разреда чини ученику много више штете него користи. На првом месту, ученик који понавља разред губи самопоуздање и осећа стид због чињенице да није био у стању да прати своју генерацију. Овај осећај ученик преноси у своје ново одељење, и врло је вероватно да ће се сусрести са истим потешкоћама, иако му је градиво познато. Ако је ученик при томе у нижем разреду основне школе или потиче из мањинске заједнице, негативни ефекти су још већи.
У реалности, проблем који је довео до тога да ученик понавља разред и даље је присутан и не решава се самим понављањем. Потребно је позабавити се суштином проблема, било да она лежи у потешкоћама с учењем, социјализацијом или емоционалним проблемима код детета.
Понављање разреда не би смела бити јефтина форма специјалног образовања (мада свакако није јефтина). „Поново исто“ није добар одговор на питање како да ученик савлада градиво с којим има потешкоће. Веома је важно идентификовати зашто дете има проблем с учењем и на време активирати родитеље и наставнике који ће му помоћи да заврши разред са својим вршњацима. Ако се, пак, процени да ће ученик имати користи од понављања разреда, онда би он (или она) морао проћи кроз пажљиво одабрани програм учења заснован на интензивном индивидуалном раду и провери знања током целе школске године. У супротном, постоји опасност да се исти, неуспели процес учења понови, те да ученик не успе да ухвати корак ни са годину дана млађом децом, што обесмишљава сврху обнављања разреда.
Стручњаци организације за економску сарадњу и развој су дефинисали пет предлога којих би земље чланице ове организације требало да се придржавају како би спречили неуспех школског система, а први међу тим предлозима је елиминисати праксу понављања разреда. Осим што је скупо, понављање разреда има и негативан утицај на мотивацију ученика, па је потребно подићи свест о овоме и у образовном систему, али и у целокупном друштву. Алтернатива има много, од појачаног индивидуалног рада током школске године до допунских настава и током летњег периода. У прилог ове стратегије, политика школског система би требало да буде таква да се појачају наставнички капацитети како би се адекватно одговорило на потребе ученика.
Оно што би свима нама требало да буде јасно је да грешке у образовном систему скупо коштају наше друштво. Мањак образованог становништва слаби економски капацитет земље да производи, развија и унапређује. Уместо тога, имамо додатне трошкове за отклањање последица као што су нпр. социјална примања или борба с криминалом.
Аутор: Александар Цвјетић
Фото: Д. Јевремовић