22.04.2015.
Upamtićemo ovaj datum. A ako za koju deceniju i ovde dođu neka normalna vremena i neki normalni ljudi, možda će neki novi prosvetni radnici ovaj datum obeležavati kao jedan od praznika, a deca u klupama učiti da je baš tog dana umrla prosveta u Srbiji. Verovatno će im govoriti i da je godinama, ma decenijama pre toga bila na aparatima, da je više puta reanimirana, veštački vraćana u život iako su svi znali da to ne može da potraje. Znali su, ali su se potajno nadali. Mislili su, ako smo čitavih 5 meseci izdržali u komi, to sigurno nešto znači! Izdržaćemo koliko god treba, ali nećemo dati da nas zgaze!
Do 22.04.2015. Tog dana odlučili su da nismo bitni, da bez potrebe zauzimamo mesto koje je nekom drugom potrebno i da je bolje da isključe aparate. Iza zatvorenih vrata su se dogovorili. Stavili nas pred svršen čin i isključili aparate.
Ono što će sutra osvanuti u srpskim školama nije prosveta, to svi znamo. To su njeni ostaci, nekako sastavljeni da izgledaju kao celina, da makar izdaleka liče na ono što bismo mi želeli da bude. Sutra bi trebalo da svaki prosvetni radnik na svoje radno mesto dođe obučen u crno, iz poštovanja prema svojoj profesiji, onoj koju su ubili. Iz poštovanja prema deci koja ih čekaju u klupama, a kojoj nemaju šta da obećaju. Pred njima ćemo sutra saginjati glave i stideti se što smo dopustili da budemo prevareni, ubijeni.
Mi nismo samo predavači, mi smo i pedagozi, njihovi uzori. Oni koji bi trebalo da ih uče o životu, moralu i etici, o borbi za svoja i tuđa prava. Hoćemo li to moći sutra? Poniženi i zgaženi. Skrajnuti. Hoćemo li moći da sačuvamo njihovo poštovanje? Hoćemo li umeti da (p)ostanemo autoritet u njihovim očima? Hoćemo li moći da ih učimo da se bore za sebe i svoja prava?
Krivili su nas i da ne mislimo na decu, govorili da nam je bitan samo novac, da nećemo da pogledamo stvarnosti u oči, da nikom nije lako. Neki od nas su dokazali da nije tako. Neki od nas su, i kada im je jasno rečeno da će im i to malo što imaju biti još manje, ako budu štrajkovali, odlučili da im je dostojanstvo profesije i lično dostojanstvo ispred svega. Da nije na prodaju.
Nismo se izborili. Pobedili su nas. Lošiji od nas su pobedili.
22.04.2015. Dan kada je umrla prosveta u Srbiji
Večna joj slava i hvala. Mislim, ne hvala od nas, prosvetnih radnika, mi i nemam mnogo toga na čemu bismo joj zahvalili. Osim na ponekom čiru, novim borama i sedim vlasima. Hvala od svih onih koji su se u Srbiji školovali pa umeli da to dobijeno znanje i dobro iskoriste. Verovatno negde van granica. Ovde, teško. Eto, mi se u njihovo ime zahvaljujemo jer, oni, verujemo, nemaju ni želje ni vremena da gledaju i prate šta se ovde radi.
Želim da verujem da nije kasno. Da se sutra, ili već za koji dan može roditi nova prosveta. Jača, bolja, snažnija, JEDINSTVENA. Da ćemo se za takvu prosvetu izboriti. Da ćemo takvu stvoriti i ostaviti novim prosvetnim radnicima da je gaje, čuvaju, da uče na našim greškama. Da nikada ne dozvole da budu poniženi od onih koji su lošiji od njih.
A.C.
Biće još dana za megdana.Nije prosveta umrla,samo je teško ranjena.Izvidaće prosveta svoje rane i uzletece opet u visine.A ovi koji su je ranili brzo će otići u zaborav.Samo jedna stvar nam je potrebna i da smo je u ovom štraku imali ne bi nam mogli ništa.Ta stvar je SLOGA.E,to nemamo.Dozvolili smo da nas,intelektualce,pobede kursisti i Megatrend doktori.Ali,kao sto reče Laza Lazarević,SVE ĆE TO NAROD POZLATITI.ŽIVELI.
Tako je..bravo!!!
Mi strajkujemo da kraja. Po tome kolko nas je ostalo u strajku moze se zakljuciti da nista bolje nismo ni zasluzili. Ako se nas 250 skola odreklo velikog dela plate , a ostali ili nisu ni pokusali da se izbore za bolje sutra ili su odavno odustali od te borbe, zaista nismo nista bolje ni zasluzili. Najlakse je pustiti druge da strajkuju za vas. Tako rade sitne duse , a njih niko ne postuje. I onda ispastamo svi.
Mary, ako se tešite neslogom sindikata za neuspešan štrajk, verovatno niste ni jednog trenutka imali dilemu da li su zahtevi sindikata bili ne(realni), i šta su ustvari želeli sindikati koji su toliko dugo štrajkovali. Sloge među sindikatima nije bilo od samog početka štrajka. Svi su čekali nekoga da odustane, pa da se pokupi članstvo iz „izdajničkih“ sindikata. Ko to nije video na vreme,sad se mnogo razočarao i oseća se prevarenim. Ima jedna dobra krilatica i za to,
Ako me neko prevari jednom, on je kriv, ali, ako me neko prevari drugi , ili svaki naredni put, sam sam kriv.
Polako,niste jedini koji trpe zbog boljeg sutra.Jel premijer lepo rekao neko vreme ce biti kriza pa opet bolje,ja mu verujem.Znaci samo verovati u bolje sutra!
Izvinjavam se što Vam kvarim raspoloženje, ali prestara sam da verujem u bajke. A i Vaše ime dosta govori. Raka = grobna jama.
Verujem u bolje sutra, ali ne premijeru, ministru i političarčićima koji prodaju veru za neveru nego ako sopstvenu volju, veru i snagu.
O političarima SVE NAJGORE!
Neka nam je Bog u pomoći!
Lako je tebi Raka kad si dobio sendvic i dnevnicu da branis onog lazova a sta ce posteni prosvetari
Samo bih promenio naslov u Dan kada su ubili prosvetu … Bravo Mary za koment … Politicari dodju i nadam se idu uskoro … ali mi ostajemo. Jos cemo se mi smejati njma !!! strpljenje Drage kolege !!!
Najpametnije što prosvetari mogu da urade je da se kolektivno iščlane iz sindikata.
I šta kada se isčlanimo. Ovaj štrajk je propao pre svega zbog prosvetara koji se boje, a potom direktora koji nisu obezbedili tridesetominutni rad i prijavili da im škola štrajkuje (iako je većina zaposlenih bila za štrajk), ministra i političara koje prosveta nije interesovala dok nisu bili na vlasti, pa ih ne interesuje ni sad a tek potom zbog par sindikalnih vođa. Najlakše je smeniti predsednika sindikata ako ima volje među članstvom.
Najgore je što je ovim štrajkom oslabljena vera u bolje sutra potlačenoj radničkoj klasi, onima koji rade u privatnim preduzećima bez osiguranja i za još mizerniju platu od prosvetarske. Nije ovo bila borba samo za prosvetu već za dostojanstvo svakog čoveka koji će se osmeliti da se bori za sebe.
Na zapadu ništa novo, na istoku stare priče.
Najpametnije je da se prosvetari UJEDINE, što je kriv sindikat kad ljudi nesvesni svoga položaja odustaju. Koliko li je buna ugušeno u istoriji, e mi smo još jedni: umorni i tako UGUŠENI.
Setite se one narodne „Dva loša ubiše Miloša“
u ovoj zemlji jedine zrtve su deca……preko cijih neduznih ledja sve puca….
Država je našoj deci poslala poruku: nemoj te se školovati, vidite kako žive i kako se odnosimo prema najobrazovanijima. A deca će to tek osetiti ali i vi njihovi roditelji.
Uvek je posle smrti bilo i vaskrsnuca.Uvek je na kraju i novi pocetak.E, da li je prosveta umrla ili je na samrtnoj postelji PITANJE JE SAD?Uvek je bilo nesloge,Uvek je neko drugi kriv,Uvek je bilo pobednika i pobedjenih.Uvek je bilo…………. I BICE. Zato je nastala ‘mudra“izreka i jedino vazeca u jednom ljudskom zivotu:KO U VLADU TI S NJIM U PARADU“.Problem ne postoji ,samo vreme kada ,ko,i kako ovo razume.Ko gubi,ima pravo da se ljuti.Neka svako izabere ZA SEBE NAJBOLJE.
Da. Potpuno smo poniženi. Samo me zanima da li se ovo unaštavanje prosvete vrši namerno, sa planom, ili je ovo nečija greška. Ako je greška, može se ispraviti, ako ne…
I ovaj i svi prethodni štrajkovi su naš neuspeh. Da smo bili jedinstveni, da smo nakon prve izjave da nema para za prosvetu SVI obustavili nastavu, itekako bi nas čuli i sve bi bilo vrlo brzo završeno. Ovako… Nije ni moglo drugačije. Zato, preispitajmo drage kolege sami sebe da li želimo da nam bude bolje i ne očekujmo da će se tamo neko izboriti za to. To mora da bude naša borba, borba svih nas, a ne nekog Pavlovića ili Matijevića ili…
Pravi komentar!
Drage kolege, na delu je kolektivna promena svesti.Pošto su to uradili političarima sa da to hoće i narodu preko poniženih prosvetnih radnika. jedno nezadovoljstvo rađa drugo, potom apatiju i odsustvo želje za borbom. Smernice za neki dalji rad i borbu bi bile sledeće. Napraviti jedna jak sindikat i ostale ukinuti.
Da bi se to uradilo treba:
-angažovati penzionisane pripadnike službe i vojske da vode priču i selektiraju vođe.
– Potom preispitati sve reforme oslanjajući se na mišljenje kolega i
– preko jake pravne službe tužiti sve državne organe i tražiti novac koji će se raspodeliti prosvetnim radnicima
– Preispitati način zapošljavanja ljudi u prosveti
– uvesti redovne strukovne inspekcije na određen broj godina.One će procenjivati rad kolega i davati preporuke za povećanje plata
Ono što je preduslov za sve ovo je da ne padnete u apatiju jer nismo mi izgubili zato što smo lošiji već zato što su oni bezobrazni i koriste sva sredstva!
– oformiti strukovna društva koja ne postoje i žestoko provetriti ona koja postoje
U mojoj skoli, moji drugari, koje divne kolege, moji junaci, kojima greskom proslog meseca nisu skinuli sa plate, prijavili su mi se ( jer sam predsednik sindikata), da im nije oduzeto od plate,i trazili su da se to uradi svakako. Kada sam im rekla da cemo jos strajkovati, i da ce im sledeceg meseca odbiti, oni su odgovorili: ,,NE, MI HOCEMO DA NAM SE ODBIJE I OD OVOG DELA“…Kako ne biti ponosan na takve ljude??? Kako ne verovati u bolje sutra za prosvetu, dok postoje takvi ljudi??? Ja sam ponosna…Ja sam srecna, jer znam da dok je i jednog takvog prosvetara, za prosvetu ima nade…Jeste strasno to sto nam se desilo…Jeste strasno odustati posle 5 meseci,jer ne mozemo da podnesemo ovu represiju koju je vlada odlucila da nad nama sprovodi…Ali, ako pogledate istoriju…Jasno je…Strajkovi su uvek propadali, ali je ubrzo dosao dan kada su ti zahtevi i bez strajkova bivali ispunjeni…Borba je neprekidna, borba za bolju prosvetu nikada nece stati…Sada se osecamo ponizeno. Ali, ja sam sigurna da ce vec naredne generacije, poucene nasom borbom i nasim greskama, znati da se izbore i da imaju jos vise ovakvih ljudi kao sto su moje kolege. Verujte , placem od srece, iako se osecam ponizenom kao i vi…Ali, shvatam ljude koji nisu mogli vise da izdrze…Svako od nas ima kredite. Ja se moram snaci da doplatim za kredit, i mnoge moje kolege…Zato,ne odustajmo…Samo moramo nesto promeniti…Moramo promeniti svest…Moramo znati da se borimo i da je nasa borba pravedna…A to ne znaju svi…Nemaju svi tu svest…Nemaju svi tu ssnagu…A vi…Svi vi koji ste ovde ostavili komentare, znate istinu. Znate da mi mnogo vise vredimo nego sto nam priznaju…Samo napred…Jer mi nikada necemo odustati…I mi cemo na kraju pobediti…videcete.
Nažalost u prosvti se nalaze oni koji su tu zaista zbog novca, a ne zbog dece. Ja radim pa i besplatno jer smatra to mojim pozivom da vaspitam decu i naučim ih kako da hodaju kroz život. Ne razumem štrajkove niti bilo šta. Ulazim u sukobe sa previše autoritativnim profesorima koji vrše pritisak i borim se na strani učenika, jer njih u mojoj školi malo ko razume. Svi koriste kazne i prijave, ali to nije rešenje već ljubaznost, iskrenost, ljubav, da deca primete da nam je stalo do njih kako bi nam verovala i poverila svoje probleme, jedino tako možemo da im pomognemo! 😀
a. decu vaspitavaju roditelji kod kuce i dobro je poznata cinjenica sta je dete usvojilo od 3 do 5 godine, to ostaje trajna matrica do kraja zivota i tako ce hodati do kraja zivota.
b. a. implicira da ste predimenzionirali ulogu prosvetnog radnika u vaspitanju, on moze dati samo jednu finu, tananu nit koja ce se obaviti oko glavnog stuba utemeljenog u okviru porodicnog jezgra i jedan predavac to postize prvenstveno kroz materiju koju predaje, kaceci se se za pogodna mesta putem kojih delimicno siri horizonte dece, pod uslovom da je temelj postavljen
c. svi ljudi zbog novca idu na posao ili otvaraju firme, pa oni koji vise vole svoj zivotni poziv budu ili vise uspesni ili vise uzivaju u radu
d. za posao u skoli je neophodno prvenstveno znanje naucnih cinjenica i permanentno osvezavanje istih kroz doskolovavanje ili razlicite vidove neformalnog obrazovanja, kao i zavidan nivo socijalne inteligencije sto se ne moze nauciti ni na jednom mestu i ni u jednoj skoli
e. ljubav prema deci sama po sebi ne znaci nista. ljubav roditelja prema potomstvu je poznata i u humanom i u animalnom svetu, ali to znaci da mozes biti „ucitelj“ iskljucivo svojoj deci jer sa njima imas drugaciji odnos nego sa ostatkom sveta
f. covek mora da rascisti sam sa sobom sta je njegov privatan zivot, a sta posao, gde je mesto emocijama a gde profesionalizmu
Dok ne bude nastao jedan jedinstveni SINDIKAT PROSVETNIH RADNIKA a ne neki nezavisni, unije, sprv-ovi itd od boljitka za djake i prosvetu NEMA!!!