Моја ћерка добила је први букет цвећа. Она има 3 године. А цвеће је донео тата. И то је јако, јако важно.
Важно је због радости, неверице и израза на њеном лицу кад су се врата отворила а он пружио букет цвећа ка њеним ручицама… први пут је за њу, не за маму. За маму је био други. Овај, бојажљиво, узела је она. Па ме је погледала и прошапутала како су девојке добиле цвеће. Па смо учили како се сипа вода и цветови распореде у вазу. После га је свако мало обилазила, скакутала узвикујући колико је лепо, учила да брине о њему.
Важно је да научи да буде дама. Да застане, захвали се, осмехне и помирише цвет, сваког дана удишући поклоњену пажњу која ће избијати из његових латица. Ето зато баш цвет, јер живи, мирише, и има тај продужени ефекат, подсећа на даривање. Да му се радује, али да за њиме не чезне. Да јој буде као ваздух, ведро небо, пролећни дан. Лепо, чаробно, али присутно у обиљу.
Важно је да очекује пажњу. Поклон. Да добије управо онај који највише воли, и мора се знати који то она највише воли, и да стигне управо тада када јој је најпотребнији. Када проживљава најчаробније животне тренутке, када је победила себе од јуче, или јој је нешто уздрмало самопоуздање.
Важно је да види да тата воли маму. И да тата воли њу. И да је захвалан што дели живот са нама. Јер је букет био без повода. Није био рођендан, Нова година, нити било који важан датум. Био је обичан дан, сунчано суботње пре подне. Научила је да је довољан повод то што је некоме празник сваки дан у коме она постоји.
Важно је да тата постави критеријуме који ће се уткати у њено биће и испод којих неће видети. Пола овога света чине мушкарци и љубавни однос није једини који ће са њима развијати, а тата поставља путоказ како мушкарац, сваки мушкарац, треба да је третира. Кроз однос према њеној мами и кроз однос према њој. Данас је то однос пре свега са татом, братом ако га има, у вртићу са другаром, па долазе прве симпатије, срцепарајућа љубав, друштво, колеге, све до онога с ким ће пожелети да дели живот. Научиће да поштовање мора да се подразумева у сваком том односу и да не пристаје на мање од тога по цену било чега.
Важно је да научи да гест пажње разликује од свих оних каранфила који се оног женског дана у години напола изломљени безвољно разносе на тачке А, Б и Ц, у руке истих оних које су тек који дан или сат пре биле предмет омаловажавања, понижавања и насиља. Да разликује леп гест који је потекао из мисли преплављених њеним ликом од оних гестова са тако много нула у загради а тако мало љубави за пружити. Цветом се на трен, само на трен, одшкрину врата срца, тек толико да могу безбедно да се затворе када рука која га даје нема више шта да пружи.
Важно је да учи коју поруку носи цвет који прима. Овај је био од шареног пољског цвећа, купљен код бакице на пијаци која предано слаже аранжман, цветове и понеку зелену травку, и не кошта много. Шарени букетић пољског цвећа за малу веселу девојчицу. А научиће, када дође време, зашто баш отмена бела орхидеја, нежни розе љиљани, једна црвена ружа или луксузних 100, 1000, са великом машном и посветом али без потписа… Осетиће док тај букет буде говорио хиљаду речи – Хвала ти што постојиш. Срећан сам што те имам. Лепа си попут цвета. Нежна си попут латица. Опрости ми. Желим да цветаш. Чуваћу те.
А како буде расла, драге тате (ово раде тате, а не очеви), не дозволите да за пажњом чезне и не пропустите да је поклањате ни у једном њој важном дану. Некад ће то бити цвет, некад омиљена чоколада, и баш ви јој купите први парфем, позовите је телефоном док је негде разбија трема и само кажите да ће све бити у реду, а и ако не буде, и то је у реду, проћи ће. А онда је изведите на сладолед кад видите да је ломе тинејџерски немири, или заплешите са њом на тераси кафеа на некој плажи. Никада вам то неће заборавити. Када бисте само знали колико ће јој сигурности такви тренуци у живот уткати…
Не дозволите да чезне за пажњом. Да је не би тражила на погрешним местима.
Хелена К.