”Društvo direktora škola Srbije 2019. godine izašlo je sa podatkom da negde oko 2500 nastavnika koji su u sistemu nisu stručni za predavanje onih predmeta koje predaju.” – rekla je predsednica Sindikata obrazovanja Valentina Ilić gostujući u emisiji ”Euronews jutro”.
Kaže da je poznat i slučaj nastavnika u jednoj školi koji predaje muzičko, ali i biologiju i hemiju.
”Zašto? Pa zato što kadra nema, ali i zato što mu je majka predavala hemiju, otišla u penziju, a otac je predavao matematiku ili fiziku. Dakle, to traje godinama i potrebno je da država napravi strategiju rešavanja ovog problema. Povlačenje penzionera je bio jedan model koji je primenjivan par godina u Bugarskoj. U prosveti dolazi do profesionalnog sagorevanja. Ko sa 65 ili 70 godina bude mogao da uđe u učionicu, pitanje je kolikiko je sposoban da taj posao kvalitetno i radi. To, dakle, može da bude samo kratkoročno.” – kazala je Ilić.
Smatra da su dve stvari ključne, da bi se stanje u prosveti popravile – da se profesiji vrati ugled koji je davno izgubila i da plate početnika budu makar na nivou republičkog proseka.
”Takođe, postoji još jedna, verovatno ključna stvar zbog koje mladi ne idu u prosvetu, a to je nemogućnost napredovanja. Vi kad uđete u prosvetu, dobijete koeficijent puta cena rada, procenat na minuli rad i starešinstvo, pa nastavnik koji ima 30 godina staža ima 132.670 dinara, a početnik 118.429 dinara. Ispod republičkog proseka.” – ukazuje Valentina Ilić.
Sa ovim je saglasna i Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika, ali dodaje i problem sa autoritetom nastavnika koji u učionici više nije ono što je bio.
”Učeniku je danas gotovo nemoguće zaključiti negativnu ocenu, ma kakvo odsustvo znanja da je on pokazao tokom godine. Zato što, ako se roditelji odluče da napišu neki prigovor, gotovo je izvesno da će inspekcijske službe naći da nastavniku ’fali neki papir’. Škole su se, dakle, pretvorile u administrativne ustanove u kojima uvek fali neki papir i vi prosto odustanete posle određenog vremena zato što ste shvatili da vaš položaj više nije da stvarno obrazujete učenike, nego kako da izbegnete pritiske inspekcija.” – ističe Mirjana Gašić.
Ona podseća i na Platformu za spas obrazovanja koju su još pre tri godine napisali i pripremili dekani fakulteta na kojima se obrazuje nastavniki kadar, a koja je tačno popisala korake koje je potrebno da država sprovede da bi se popravilo stanje u školama.
”Ta platforma podrazumevala je, na prvom mestu, analizu stanja po regionima i podsticaje školovanja na nastavničkim smerovima po regionima. Tako da tamo gde, na primer, nedostaju nastavnici matematike, tamo se stipendijama podstiče školovanje baš tih nastavnika. To bi mogla biti jedna od korisnih mera.” – pojasnila je Gašić.
Kaže da školama najviše nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, stranih jezika, ali i nastavnici stručnih predmeta u raznim obrazovnim profilima.
”Svi oni koji su završili elektrotehničke, mašinske i slične fakultete i koji treba da predaju stručne predmete u školama, oni se trude da za sebe pronađu drugo zanimanje koje će im omogućiti i bolju finansijsku situaciju i sigurniji posao gde se neće pitati hoće li im biti produžen ugovor. Tako u medicinskom školama, gde predmete treba da predaju lekari, dolaze mladi ljudi koji se zadržavaju po tri meseca i onda odlaze ili na specijalizaciju ili da rade posao lekara.” – kaže Gašić.
Ističe da oni koji odlaze iz prosvete, odlaze zbog malih plata, loših uslova rada, ali i da pobegnu od velikih pritisaka.
”Imate primer u jednoj školi u Kruševcu, da su roditelji uložili prigovor zbog toga što je nastavnik na času engleskog učeniku upisao ”ravni smajli”. Inspekcija je izašla i donela mere koje nastavniku bukvalno poručuju da treba da beži iz škole. To znači da njemu na času treba stalno da bude prisutan neko iz pedagoške ili psihološke službe ili direktor. Sve to zbog jednog ravnog smajlija. To mladi ne žele. I ja uopšte više nisam optimistična i ne verujem da će se bilo kakvim privremenim ili povremenim merama to rešiti.” – Rekla je Mirjana Gašić.