Nije mi dobro ni kao čoveku, ni kao majci, ni kao nastavniku, ni kao nastavniku škole koja je u komšiluku one u kojoj se sve dogodilo. Ovo je ono kad kažem na roditeljskom – ne interesuju me njihove ocene. Interesuje me kakve ću ljude odavde ispratiti. Ne mogu da dozvolim da mi neko u školu dolazi sa bolom u stomaku, i da sa tim bolom odlazi. To me interesuje. Samo to.
Zato i pišem ove reči, koje su vapaj. Ili nešto drugo. Ne znam.
Još samo pet minuta.
Onda je ustala, oprala zube i spakovala sendvič koji joj je mama napravila. Njen omiljeni.
Ušla je u svoju školu, u svoju učionicu, sela u svoju klupu. Sa svojim drugovima.
Glas joj je i dalje bio jutarnje promukao, nije stigla ni da ispriča gde je bila za Prvi maj. Nije pojela ni sendvič.
Nije se vratila kući iz škole. I neće se vratiti nikada.
I baš me briga gde je u sistemu zapelo. I kao da je važno ko je kriv. Ako ti treba odgovor.
Evo ga.
Svi.
Pre nego što kreneš da upireš prstom u druge, možda ipak da ga staviš na čelo.
I da pitaš onog malog ćutljivog iz komšiluka, kakav mu je bio dan. I da njoj kažeš kako joj fenomenalno stoje naočare sa dioptrijom. I kada ti dete priča šta mu se desilo, ti ga stvarno slušaš.
On nije dobar zato što ćuti. On ćuti zato što mu nije dobro.
Jer sve će biti u redu. Dok jednom ne bude.
Autor: Maja Radović
👏👏👏
Zbog cutanja desavaju se lose stvari. Skole su pune nasilja niko se ozbiljno ne bavi ovim problemom. Razredni staresina i uprava skole treba ozbiljno da se bave nasiljem. Problem je poznat ali nazalost godinama se ne resava. Formiranje komisija za praćenje nasilja je samo prebacivanje odgovornosti i od njih je malo koristi
Ne mora da ćuti zato što mu nije dobro, može prosto da bude povučen, stidljiv.. Ali uglavnom niko ne voli takvu decu, svi pitaju ‘sta je sa njim, zasto je takav, loše će proći takav u zivotu’.. itd. Pišem ovo jer imam ćerkicu koja je prosto stidljiva, ali to koliko je učiteljica proziva pred svima zato što je takva nije pre svega pedagoški, a ni ljudski! Da, učiteljica u 4.razredu,i moje dete je nikako ne voli jer ne oseca nikakvu podršku od nje iako se trudi i dobar je đak, vec samo osuđivanje! I posrami je svaki put kad joj to kaze pred celim razredom!
Tekst pogađa srž!
Sve nas stomak zaboli, i stomak i srce i duša od ove teme i ne umemo da nađemo prave reči.
Maja u tome uspeva kao i uvek