Vaspitanje dece je najveća umetnost. U ovoj, kao I svim ostalim umetnostima potrebni su: talenat, rad i neizmerno mnogo Ljubavi. U ovoj umetnosti se provuku i neke greške, da li ih je moguće ispraviti ili još bolje, postoji li recept šta uraditi da do njih nikada ne dođe, pitali smo Milicu Novković autora novog koncepta stvaralačkog vaspitanja ,vaspitanja bez kazne i bez nagrade,( “NOV KOV”).Reč je ,kako profesor Jerotić kaže ,o odgoju za STVARALAŠTVO,kakvo potrebuje treći milenijum,milenijum duhovnosti.Kako vaspitati dete sradošću i lakoćom otkriva nam Milica u svojoj knjizi ”Porodični bukvar”.
Za vaspitanje ,kao umetnost odgoja deteta ,sposoban je svaki roditelj,svaki čovek koji se profesionalno bavi detetom,jer svi mi donosimo na svet nagon za vaspitanjem,nosimo klicu vapitačkog talenta i klicu Ljubavi prema potomstvu.Kada je VAS-PITANJE umetnost, onda je to istinsko “pitanje”,hranjenje deteta Ljubavlju.Takvo “vas-pitanje” treba da donosi radost i vaspitaču i vaspitaniku, radost i lakoću življenja, uvek začinjenu Ljubavlju i Dobrotom.
Iako nam je sve dato,retko koji roditelj postaje umetnik vaspitanja svojih čeda.Suočimo li se sa vaspitanjem kroz vekove, a posebno sa današnjim vaspitanjem možemo ustanoviti da je sve išlo i ide dalje, mučno i teško. Mnogo rada.mnogo truda,a rezultatima nezadovoljni: deca, roditelji,porodica i društvo.Zašto odgajanje nije lako, zašto činimo toliko grešaka,zbog kojih ispaštamo svi,zašto je u svetu sve manje kreativnih i dobrih ljudi? Uzroci muka svih roditelja,a posebno savremenih, su prepreke koje ne dozvoljavaju da se razviju klice Ljubavi, Dobrote, sveukupni talenti,potencijal donešen rođenjem. Uzrok je vekovna zabluda da dete i svo njegovo unutrašnje blago treba dresirati spolja(štapom ili šargarepom).
Postoji li recept za vaspitanje dece?
Za roditelja koji nema toliko čvrstu, okoštalu autoritarnu svest recept je već dat u prethodnom tekstu:ne dresirajte unutrašnje blago svoga deteta AUTORITARNO, a ukoliko spoljašnjim pokušavate da motivišete unutrašnje,vi ste u autoritarnom vaspitanju.Spolja svu unutrašnju lepotu krivimo,jer ne znamo da štapom i šargarepom ne budimo Ljubav kojom dete treba da obavi bilo koji posao.Naprotiv, gde je batina tu je strah,gde je strah Ljubav ne niče. Gde je “šargarepa tu je interes,gde je interes Ljubav ne cveta.
Savremeni roditelj je rastao u tradicionalnoj porodici.Znao je za pravila,za red.Milom (lepom rečju) ili silom(batinom,verbalnom kaznom)dete je poštovalo zadato. Nije bilo lako,bilo je patnje,mnogo toga se nije razvilo,klica ljubavi se nije razgranala u ogromno drvo,iako su tradicionalni roditelji koristili DVA od mogućih PET spoljašnjih vaspitnih modela.
Savremeni roditelj je žrtva “plišanog” vaspitanja, koje mu je nametnuo razvijeni svet,a nekritički ga prihvatili i uporno naturaju roditelju, stručnjaci koji se bave teorijom vaspitanja. I oni su naivno poverovali da će ZAKONOM UKINUTA BATINA doneti lakoću vaspitanja i da će Ljubav između deteta i roditelja poteći mlazom,da će deca učiti, raditi, jesti,sakupljati igračke, igrati se sa bratom, sestrom, decom, s ljubavlju.
Nažalost,nagrađivanje deteta za svaki načinjeni korak umetnulo je interes između deteta i rada.Savremeno, uslovljavano dete brzo izraste u pohlepnog, malog čoveka, a gde je pohlepa,nema stvaralaštva,nema Ljubavi i Dobrote. Zabranili su nam batinu,hvala Bogu,jer nam ona više ne treba. Ljubav prema radu i životu se ne razvija ukoliko se dete tuče. Dobićete poslušnost iz straha, a poslušanje iz Ljubavi ne.Umesto klasične kazne ponudiše modernu kaznu koja stvara gnevno dete, koje počinje da mrzi roditelja i svaki rad,.
Zašto?”Ja sam pohlepan i ne trpim da me kažnjavaš oduzimanjem baš onoga čime si mislio da me nagradiš i nahraniš moju potrošačku svest”,misli savremeni,mali car. Ti si dužan da mi kupuješ sve što poželi moja pohlepa,a obaveze koje mi naturaš su mi mrske,misli u sebi savremeno dete.A kada ovim prepoznatljivim modelima dodate PREZAŠTIĆIVANJE od rada(neka sine ,mama će”,od reda(mali je ,naučiće da kaže dobar dan,da ne vređa babu, učiteljicu…nepogrešivo se zna rezultat vaspitni:lenjo,nevaspitano dete vlada našim životima.Od stvaralaštva tu neće biti ni S,uprkos brojnim talentima koje podariste svome čedu.Četvrti plišani nakazni model vaspitanja je VERBALIZAM,kojim roditelj tera dete u ogromnu tugu,tražeći lepim,blagim rečima da dete ne bude:pohlepno,da ne bude lenjo,nevaspitano,da ne bude nasilno,jer to “nije lepo”,zaključuje roditelj,a da mu istovremeno ne pada na pamet da ukloni “plišane” u vaspitanju.
Kada smo stvorili lenjo,pohlepno,gnevno.pretužno dete,kada smo zaustavili rast Ljubavi Dobrote,stvaralaštva,kao sposobnosti da dete Ljubavlju iskaže svoj unutrašnji potencijal,unutrašnju lepotu,mi roditelji ,mi bake i deke postajemo očajni jer nam mališani okreću leđa,i okreću se,ekranu,sa kojeg virtuelna vaspitačica bljuje:nasilje seks,reklame, zadajući poslednji udarac stvaralaštvu,samoostvarenju talenata kroz Ljubav. Dete se pretvara u IMITATORA najgorih sadržaja,a stvaralaštvo kako kaže vujaklija je TVORENJE,od reči TVORAC. TVORAC tvori s Ljubavlju, nikada ne imitira.
Da li je moguće da vam se moj recept za lako,radosno vaspitanje čini teškim? Ukinite hrabro PET “plišanih” I eto vas na putu Ljubavi i STVARALAŠTVA.
Neće li to biti anarhija?
Vi anarhiju stvarate kriveći detetu njegovu izvornu suštinu i harmoniju. Obavestite vaše dete da ulazite u stvaralačko,da ga nikada više nećete usloviti ni negativno,ni pozitivno,da ćete postaviti nova zdrava pravila,da ćete mu postaviti granice bez kazne i nagrade. Deca su potencijalno savršena bića,stvaraoci,”ikone božije”i kada se uvere da ste vi na putu stvaralačkog vaspitanja,polako će se vraćati svom izvoru.Zar je teško zapamtiti da dete ne treba da jede ni teran štapom ,ni umetanjem crtaća između jela i deteta. Napravite red. Ne dajte detetu cello pre podne čips,čokolade, sokove,mleko i videćete kako će da jede slatko kada želudac počne da cvili. Biće Ljubavi i prema vama i prema hrani,kao izvoru života.
Vaš koncept SV postoji već deset godina. Put koji ste izabrali ne čini mi se ni malo lak, zašto se krenuli baš njim?
Drugog puta nisam imala.Ako sam vaspitanje bez kazne i nagrade proveravala u školi i svom vrtiću 30 godina i videla sjajne rezultate,o tome se ne može ćutati.Jeste put teži ali sladak ,jer pomažem roditeljima da se vrate vas-pitanju, da omoguće i sebi i detetu rast Ljubavi i uslove za stvaralaštvo,toliko potrebno trećem milenijumu.Nije lako biti i ostati različit u vremenu kada svi sviraju u istu frulu.
Šta vi u stvari nudite i kako je vaš koncept SV prihvaćen kod nas i u svetu?
Nudim promenu autoritarne,nečovečne svesti u stvaralačku,čovečnu. Razvijeni svet lako i brzo prepoznaje vrednost stvaralačkog vaspitanja,jer su sve probali ,a i deci i roditeljima i društvu je sve gore. Nasilje uzrasta. Pošto čuju priču o vaspitanju bez kazne i nagrade,shvate brzo besmisao borbe protiv nasilja,protiv posledica,već prihvate jedino smisleni predlog :otklanite UZROKE nasilja,otklanite pet “plišanih”.
Slovenija je prva zemlja u kojoj se širi stvaralačko,velikom brzinom. Stvaralačko će brzo osvojiti zemlje razvijenog sveta, jer traže nešto što istinski “pali”.Srbija? Polako se budi. Svoju priču pronosim Srbijom deset godina.Mislili smo da sve što dolazi sa Zapada treba progutati. Sada su se stvari uozbiljile.Porodica je veliki problem . Nasilje uzrasta. Mislim da me sada mnogi slušaju,čitaju,RAZUMEJU I ČUJU. Bez zdravog, stvaralačkog postomstva, naši životi, naš novac, naš kapital gube smisao.
Ako neko ne može da ostane dosledan u primeni SV da li je on loš roditelj I hoće li sutra imati loše dete?
Roditelje ne delim na dobre loše,roditelji su takvi kakvi su. Ima mnogo životnih razloga zbog kojih neko krene u primenu vaspitanja,pa odustane, na žalost svoje dece.Uvek savetujem da se ne kombinuje stvaralačko i autoritarno,jer dobijate polovnjake,koji će biti razapeti između dobra i zla ,ali će na kraju ipak biti privučeni snagom zla,a roditelj će biti nesretan ,smatrajući da je uložio veliki trud,koji nije doneo uspeh.
Ovo može da bude moto
“Sve što sam iskusila, spoznala, otkrila, naučila, vraćam čoveku, naročito detetu, kako bi im bilo lakše da prebrode zamke, prepreke, iskušenja na putu svog života,koji je lepota sam po sebi,a to je moguće kada stvaralački roditelji private odgoj za stvaralaštvo i tako omoguće svojoj deci potpuno rascvetavanje Ljubavi prema radu, redu, čoveku i životu u celini.”
Milica Novković, autor “Porodičnog bukvara”
Članak napisan za časopis MAMA.