KO SME DA SE RAZBOLI?
Kažu, raditi u prosveti je lako, letnji i zimski raspust, kratko radno vreme…
Međutim, svako ko radi u prosveti, zna koliko su teško izvodljive neke obične stvari. Odlazak do lekara, na primer.
Ukoliko morate do lekara, dolazite u situaciju koji bi Efraim Kišon najbolje opisao. No, pokušaću ja:
Ako radite pre podne, a vaš izabrani lekar popodne, onda ste u situaciji kao i svi ostali građani – čekate do besvesti, pa, kad stignete na red… Ali, ako radite popodne, a vaš izabrani lekar pre podne, već je veliko pitanje da li ćete stići na red pre početka nastave. Znači, već je problem. Ne smem ni da pomislim kako je onima koji putuju u drugo mesto na posao, oni imaju malo vremena za čekanje u prepunoj čekaonici, i uglavnom ne stignu na red.
Prosvetni radnik ne može da uzme dva slobodna sata ,,izlaza“. A ako dobije slobodan dan, unosi haos u školu. Tada u zbornici nastaje opšta zbrka – ko ulazi u odeljenje, ko menja kolegu, koga zovu da odmah stigne u školu, iako ima prazan čas… Mislim da je u Mravljem gradu lakše snaći se u takvoj situaciji.
Kako izgleda zakazivanje pregleda kod specijaliste?
Morate da tempirate da se razbolite kad ste u popodnevnoj smeni. Onda imate vremena da odete na šalter za zakazivanje pregleda. Tamo, naravno, kažu da mesta za određeni pregled ima već za tri meseca. ,,Da li Vam odgovara 13. 12. ?“ – pita ljubzna sestrica. ,,Čekajte, molim Vas, da izračunam… Uh, tada radim pre podne, ne može..“ ,,Onda, 18. 9. 2015.?“ ,,Ne znam kad radim tada…“ ,,Gospođo, to nam je jedini slobodan termin!“ ,,Dobro, pišite tad. Gledaću da se te nedelje udam, da rodim dete i preselim se, pa ću uzeti nedelju dana slobodno!“
Saveti prosvetnim radnicima – nikad se nemojte razboleti! Zatim, imajte u frižideru nekoliko litara svoje krvi, pa kad je potrebno, neka neko ko ne radi u prosveti uzme slobodno pre podne i neka odnese materijal na analizu.
Jer, ne zaboravite, dok traju naši raspusti, lekari su na godišnji odmorima, ili su Božići, ili Uskrsi, ili neki drugi praznici.
Možda bismo mogli da pokrenemo inicijativu da u svakom gradu postoji bar jedna ambulata specijalno za prosvetne radnike. To bi uveliko olakšalo situaciju u mnogim školama, a verovatno bi i zdravstveni radnici imali manje peripetija sa nama.
Ivana Bošnjak Bošnjak
www.fbg.org.rs