Psiholog Jelena Marušić: Kako da budete smireni kad ste umorni, a dete vas naljuti?

31 januara, 2022

Kako uvek da izmerimo postupke i uspostavimo odnos s decom koji će biti baziran na uzajamnom poštovanju? Šta je zapravo disciplina i kako da je uspostavimo bez kazni i vikanja?

Na drugom predavanju u okviru besplatne Obrazovne akademije za roditelje koju organizuju izdavačke kuće Klet, Freska i Novi Logos, na ova pitanje odgovara Jelena Marušić, psiholog, savetnik za vaspitanje, osnivač Kompasa vaspitanja. Pored već održanih predavanja koja možete poslušati na Jutjub kanalu Klet grupe, slede još dva: Kako odgajiti emocionalno pismeno dete i kako odgajiti samopouzdano dete. Datume odražavanja vebinara tokom kojih možete postavljati i pitanja Jeleni Marušić, potražite OVDE.

– Ono što nam je potrebno su dve stvari – smirenost i doslednost. Smirenost znači da pokazujemo poštovanje prema detetu, da mu se obraćamo s poštovanjem. Ali, s druge strane je važno da čuvamo postavljene granice i da deci pokažemo da smo dosledni. Na taj način deca osećaju da su uvažena i saslušana, ali ujedno uče i da roditelji imaju svoje granice i da treba da poštuju kako njih, tako i druge ljude.

Šta je zapravo disciplina

Učenje

– Disciplina NIJE naređenje – izvršenje, odnosno, disciplina nije onaj odnos u kom mi nešto zatražimo od deteta i ono to odmah uradi. Premda roditelji to vrlo često daju kao odgovor i prvu asocijaciju na reč “disciplina”, kaže Jelena Marušić.

Disciplina jeste učenje, učenje određenih pravila i granica, jer, ako ne dođu pravila i granice, tu nema ni discipline.

Uključivanje deteta

– Disciplina podrazumeva i postepeno uključivanje deteta, kako ono raste. Ovo je važno ako želite da sa detetom uspostavite saradnju. Kada vi, kao roditelj, samostalno kreirate pravila detetu koje i te kako može biti uključeno, onda se dete oseti kao da nije pitano, da nema pravo glasa. A zapravo kroz postavljanje pravila i granica, dete može mnogo toga da nauči, ukoliko je i samo uključeno i ako se pravila donose zajednički. – objašnjava Jelena Marušić.

Ona dodaje da mogu postojati i ona pravila oko kojih nema pregovora, ali da i ta i takva pravila deci treba objasniti, kao i razloge zbog kojih se oko njih ne dogovarate.

Prihvatanje emocija

Treći važan korak je i prihvatanje emocija kod deteta. Roditelji prihvatanje emocija brkaju sa popustljivošću i zato je vrlo važno objasniti da prihvatanje detetovih osećanja ne znači i pomeranje granica.

– Vi detetu koje plače ili besni zbog toga što ste dosledni možete reći “Razumem te što plačeš i što si tužan jer ne možeš da gledaš TV, ali dogovor moramo da poštujemo.” Tako se dete uči disciplini. To što vi niste kaznili dete zbog njegovih emocija ne znači da ste popustljiv roditelj.

Jelena govori o još jednom koraku u uspostavljanju discipline koji je često kamen spoticanja, a to je roditeljska nedoslednost. Ako, primera radi, uspostavimo dogovor i zajednički ustanovimo pravila, pa ih onda malo prekršimo danas, malo sledeće nedelje, dete će shvatiti da pravila zapravo i nisu toliko čvrsta, kao ni granice. Jer je to poruka koju im mi, roditelji, šaljemo.

Dobar primer može biti vreme pred ekranom ili vreme odlaska u krevet. Ako oko toga imamo dogovor, izuzeci ne treba da postoje.

Zrelost deteta

Određena pravila nisu za svaki uzrast. Kada pričamo o bebama, potpuno je jasno da dete od godinu i po neće znati zašto ne sme da dira utičnicu i teško ćete im u tom uzrastu objasniti da je struja opasna ili da je deterdžent otrovan. Umesto toga, vi ćete osigurati da dete ne dođe u kontakt sa onim što je po njega opasno, jer ono ne može prihvatiti tu vrstu granica. Dakle, kada kreiramo granice, to mora biti u skladu sa uzrastom i da naša očekivanja ne budu prevelika. Jer, roditelji u tom slučaju detetovo ponašanje mogu doživeti kao inat, a dete zapravo samo nije spremno za određeno pravilo.

Podrška i povezivanje

Ako dete od malih nogu učite da se izuva ispred vrata tako što i sami to činite, dete od godinu i po će, kad vi to konstantno radite, krenuti samostalno krenuti da sledi vaš primer. Ali, da bi se to desilo, potrebno je da mu date podršku i da strpljivo objasnite pravilo. Tek onda, kad objasnimo pravila i granice, skladno uzrastu, može doći do saradnje.

Zašto je važna smirenost

Kako da budete smireni kad ste umorni, a dete vas naljuti?

Kada nismo smireni, kada smo nervozni, svaki postupak deteta može nas mnogo lakše naljutiti i onda pribegavamo tradicionalnim metodama poput kazne, pretnji, ucena.

– Tradicionalne metode će trenutno, možda, dati rezultat. Ali na kratke staze. Na duge staze dete će vrlo brzo doći na staro, samo će pokušati da to bolje sakrije.

Kada koristite kazne treba da znate da postoje dva moguća ishoda, tvrdi Jelena Marušić. Možda će doći do poslušnosti deteta koje će misliti da ako ne posluša, ako se ponaša drugačije od vašeg očekivanja – ono nije dobro dete. Ovo sigurno većina roditelja ne želi. Druga stvar koja se može desiti zbog kazne je da se probudi bunt te da pokušava da se osveti. Dakle, kazne dovode ili do poslušnosti da bi dete bilo dovoljno dobro svojim roditeljima ili do bunta.

Foto: Canva

Kako da smirite sebe?

– Roditelji me često pitaju kako da, kad dođu umorni nakon napornog dana, a dete počne da testira granice i protivreči, kako u tim situacijama mogu da ostanu smireni? Pa, trebalo bi, ako mogu, sebi da postave tri pitanja. Prvo je – zašto se dete ponaša na taj način. Očigledno da ima neku potrebu koja se krije iza ponašanja i nije iskomunicirana. Kada govorimo o malom detetu, ono često ne ume da kaže šta mu smeta ili šta se desilo što ga je povredilo, a ponaša se na loš način. U starijem uzrastu deca se može ponašati baš onako kako smo im rekla da se ne ponašaju. Da li je u pitanju neka emocija ili želja za pažnjom, nešto svakako postoji.

Drugo pitanje je – šta želite dete da naučite iz ove situacije? I treće – kako da to postignete?

Primera radi, ako dete želite da naučite strpljenju, da tu situaciju iskoristite za takvu lekciju, to treba i da mu demonstrirate. U toj situaciji u kojoj ste, ali i u svim drugim. Ako vi, primera radi, ujutru jako žurite, pa niste strpljivi dok se dete obuče, dok doručkuje, dok se obuje i spakuje stvari, onda niste pravi model za strpljivost koju želite da vidite kod njega.

Foto: Canva

Takođe je naš zadatak da razmišljamo o tome čemu mi zapravo nekim svojim postupkom doprinosimo. Ako dete kaznimo, ako mu oduzmemo nešto što voli, da li smo postigli da nauči vrednu lekciju koju smo želeli ili je samo naučilo da će mu, ako napravi grešku, biti oduzeto ono što voli?

Ako o ovome intenzivno razmišljate, ako dajete sebi i detetu vremena da se popravite i budete bolji, ako upoznajete osećanja i stvarate atmosferu u kojoj se ona slobodno iskazuju, uz strpljenje i doslednost, odgovori na pitanja kako da reagujete u određenim situacijama će sami doći.

U ovom videu o smirenom i doslednom roditeljstvu Jelena Marušić govori dalje o tome kako se postaje dosledan roditelj i kako biti u isto vreme nežan i dosledan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama