После продуженог зимског распуста, најтеже је надоместити праксу у средњим стручним школама и на дуалним смеровима јер не раде све фирме суботом и нема увек прилике за вежбе на клиникама
Нема јединственог модела за надокнаду наставе која је прошлог месеца изгубљена због продужавања зимског распуста као начин да се спречи ширење грипа. У школском календару то је – седам радних дана у осмолеткама и средњим школама Војводине, а четири у осталим крајевима Србије, које ђаци нису похађали. Уместо стандардне процедуре за надокнаду часова, која би важила за све школе, а нарочито за оне у којима је настава специфична, код нас је уврежен „стандард” у три речи: „Директори, снађите се!”
Има школа у којима наставници и ученици већ надокнађују пропуштене часове, али и оних у којима још већају како ће да их надоместе. Најтеже је ускладити предвиђен и реализован број часова практичне наставе у средњим стручним школама чији ђаци континуирано, у току целе школске године, знање и прво радно искуство стичу у наставним базама. Рецимо, за медицинске школе наставне базе углавном су клинике, болнице, домови здравља, а за ђаке који уче у образовним профилима по дуалном моделу, то су различите фирме, компаније, фабрике…
Техничка школа у Ужицу, угледни пример дуалног образовања, нема шансе да надокнађује часове праксе суботом, јер суботом не раде сва предузећа у којима уче њени ђаци. У току радне недеље, школа не сме да прекрши законом ограничено време за учење кроз рад – најдуже шест сати дневно, односно 30 сати недељно. Међутим, једино од понедељка до петка може да надокнади часове, па и ђачке праксе које се континуирано остварују у 14 предузећа. Како ће да изједначи број планираних и реализованих часова?
– Надокнаду смо почели ове, а завршићемо следеће недеље. Ђаци неће бити преоптерећени. Неке часове смо скратили на пола сата, да бисмо у току једног дана могли да одржимо већи број часова. Према прецизној сатници ђаци ће, на пример, за два уторка надокнадити један изгубљени уторак. У та два дана одрадиће укупан број часова за које би, иначе, да није било обуставе наставе, било потребно три дана – појашњава Драган Туцаковић, директор Техничке школе у Ужицу.
Наизглед једноставан модел из Ужица не одговара Ваздухопловној академији, првој нашој школи у којој су сви смерови дуални, а одељења се, уобичајено, деле на групе кад ученици иду на праксу на аеродром, у војску, полицију…
– Направићемо препоруку да се настава надокнади радним суботама у школи, а да се практични део у сарадњи са компанијама надомести када ђаци буду имали блок наставу. Будући да сви наши партнери раде у две смене, и наши ђаци моћи ће да имају практичну наставу у две смене, да тако покријемо ова четири дана продуженог распуста. Мислим да је то најквалитетнија надокнада – каже Горан Цвијовић, директор Ваздухопловне академије.
Редован распоред ученика Медицинске школе „Београд” предвиђа да, рецимо, имају прва три часа у школи, затим двочас физичког у згради старог ДИФ-а, јер школа нема фискултурну салу, а сутрадан да од раног јутра буду на пракси у болници или вртићу, а потом на часовима у учионици у школском здању. Суботом и недељом у школи се одржава настава за ванредне ученике педијатријског, физиотерапеутског, васпитачког или бабичког смера. Где ће у распоред да удену надокнаду часова за редовне ђаке?
– Наша практична настава везана је за термине које имамо у наставним базама: клиникама КЦС-а, вртићима, Центру за заштиту деце и одојчади у Звечанској… Не можемо да померамо договорене термине. Професори ће сажимати градиво, ако се уклапа у распоред, организоваће пречасе и додатну наставу после редовне, а планирамо две радне суботе – објашњава Предраг Јовановић, директор Медицинске школе „Београд”.
Лакше је организовати надокнаду класичне наставе у учионицама и кабинетима, типичну за осмолетке и гимназије, процењују просветни радници, али и ту има проблема. Највећа потешкоћа је ускладити радне обавезе наставника који су запослени у више школа да би имали пун фонд часова.
– Искуство показује да деца често не долазе на надокнаду наставе суботом. Опција која ће ученике најмање оптеретити јесте да се у току неколико недеља сваког дана по један час продужи за петнаест минута, да траје укупно 60 минута, али да се рачуна као двочас, који чине часови од пола сата. Школе су се махом определиле за тај начин да би се настава реално надокнадила. Ово је добро решење и за проблем са наставницима који раде у више школа и не могу буду истовремено у две школе на надокнади. Имамо наставника који код нас ради уторком и средом, не могу да рачунам на њега другим данима. Ако му је у среду дуплиран час због надокнаде, нема проблема, јер је свеједно у школи – разјашњава Данијела Ралетић, директорка крагујевачке осмолетке „Двадесет први октобар”.
Продужавање часова, сажимање градива
Прошле недеље је почела надокнада наставе у војвођанским школама тако што је од уторка до петка сваког дана за 15 минута продужен први час у распореду, који се потом рачунао као реализован двочас, потврђује за наш лист Славољупка Михајловић, директорка новосадске ОШ „Душан Радовић”. Ове недеље на исти начин продужава се други час у распореду, следеће недеље трећи час и тако редом док се надокнаде четири радна дана, од укупно седам колико су војвођанске школе изгубиле због епидемије грипа. Преостали часови надоместиће се после пролећног распуста у Војводини сажимањем градива, а у складу са препоруком Покрајинског секретаријата за образовање.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика