Školski psiholog Branka Tišma: Na testiranje za upis u školu dolaze deca koja znaju latinske izraze, ali ne znaju svoju adresu, ni da vežu pertle

april 10, 2023

“Cilj psihološkog testiranja budućeg prvaka nije procena da li je dete pametno ili ’glupo’ – testovi su strukturisani tako da procene zrelost mladih ispitanika i predvide njihov (ne)uspeh u daljem školovanju.” – kaže za Politiku školski psiholog Branka Tišma.

Testiranje predškolaca za upis u prvi razred je počelo i dok su neki roditelji sasvim opušteno pristupili tome, ima i onih koji decu vode na pripreme za testiranje, a pored predškolskog programa, pohađaju i dodatne programe “pripreme za polazak u školu”. Za tolikom panikom, ipak, nema potrebe.

Foto: Canva

“Školski psiholog, između ostalog, treba da proceni da li je dete u stanju da sedi u klupi 45 minuta ili će mu eventualno pasti na pamet da ode kući posle drugog časa, jer se nije naspavalo ili mu je predavanje učitelja dosadno. Naime, cilj testiranja nije samo procena intelektualne, već i socijalne i emocionalne zrelosti deteta – ako ono nije dostiglo odgovarajući nivo socijalne zrelosti i nije u stanju da se psihološki ’odvoji’ od roditelja, neće biti u stanju da se uklopi u grupu vršnjaka, odnosno u školski kolektiv. Važnije je da dete zna osnovne socijalno-higijenske navike, nego sva slova azbuke ili abecede, odnosno da samostalno jede, koristi toalet, pere ruke i brine o svojim ličnim stvarima”, objašnjava školski psiholog Branka Tišma.

Kako kaže Tišma, tokom jednočasovnog razgovora psiholog otkriva kako dete rešava konflikte u kolektivu, kakva mu je tolerancija na frustraciju, da li je saradljivo i da li će se ustezati da pozajmi ili da olovku ili gumicu drugaru iz klupe, da li zna da vezuje pertle i drži olovku kako treba… Tišma konstatuje da su deca sve nesamostalnija – kada je ona testirala prvu generaciju budućih prvaka 1999. godine od 120 dece samo sedmoro njih nije znalo da veže pertle… Sedamnaest godina kasnije, samo sedmoro mališana je to umelo.

Danas na testiranje dolaze deca koja znaju latinske glagole, ali ne umeju samostalno da jedu, niti da zakopčaju dugmiće na jakni, ne znaju put od škole do kuće, ne znaju adresu na kojoj žive, kao ni broj telefona mame i tate, a veoma mali broj njih zna čime se roditelji bave. Sve su ovo stvari, napominje Branka Tišma, koje bi deca trebalo da nauče do polaska u školu.

„Kada se završi testiranje svih budućih prvaka, psiholog i pedagog odlučuju o sastavu odeljenja. Nije u pitanju nikakva školska ’lutrija’ u kojoj najsrećniji dobijaju premiju u vidu najboljeg učitelja, već se posebno vodi računa o individualnim osobenostima mališana. Primera radi, ako je dete stidljivo i manje komunikativno neće biti smešteno kod zahtevnog i ’proaktivnog’ učitelja koji nema preterani senzibilitet prema ’mazama’. Uvek se vodi računa da u istom razredu ne bude veliki broj levoruke dece, kao ni veliki broj dece sa poremećajem pažnje, dece sa govornim manama, introvertne ili ekstrovertne dece, dece samohranih roditelja, niti dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima”, naglašava ovaj psiholog.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


7 komentara na "Školski psiholog Branka Tišma: Na testiranje za upis u školu dolaze deca koja znaju latinske izraze, ali ne znaju svoju adresu, ni da vežu pertle

  1. Biljana kaže:

    To što dete ne zna svoju adresu i čime mu se roditelji bave nije do deteta već do roditelja.Ako je dete bilo sposobno da nauči latinske izraze,sposobno je da nauči i adresu, poenta je samo čemu je učeno. Moja ćerka je od malena volela knjige i sama naučila da čita pre polaska u školu. Na testiranju je čitala sa razumevanjem ne zato što smo je mi pripremali i terali da čita već zato što je to nju interesovalo i nije joj bilo teško da savlada. Takođe je znala gde stanuje, kako joj se zvao vrtić, kako se zove škola u koju treba da krene i slično. Deca imaju prosto svoja interesovanja a struka bi možda malo da proširi vidike jer su granice “normalnosti ” vrlo uske a oni uporno pokušavaju svu decu da “uguraju” u njih. To je ujedno i problem našeg obrazovanja, individualnost se ne ceni, naprotiv, ko god odskače u nečemu na dobar način, nema podršku.

  2. Intelektualac sa nadom za bolju buducnost kaže:

    Tako sam ja zamisljalo kao roditelj buduceg prvaka ceo koncept. Nazalost nije tako. Dete je kao sto sami kazete bilo u onoj dominantnoj (emocionalno nezreliijoj grupi). To se nije videlo na samom testiranju vec kasnije kad je bilo izlozeno pritisku i obavezama. Mi kao roditelji podrzavali smo ucitelja misleci da dete mora da “prodje vatreno krstenje “i da ce na taj nacin da sazri. Nazalost nije bilo tako. Obelezeno je uzduz i popreko kao tesko za rad i najgore dete koje je ikad tu krocilo iako je znalo 80 posto skolskog gradiva prvog razreda kada je krocilo u skolu. Kako je bilo svesno toga pocelo je da dobija panicne napade…ucitelj je okretao ucenike protiv njega a roditelje protiv nas roditelja sve dok od muke nismo dete premestili u novu sredinu. Promenu je dete izuzetno tesko podnelo. Inace skola nije nista konkretno ucinila da resi problem pre nego sto je dobio vece razmere. U novoj skoli naisao je na ucitelja koji moze da bude primer predstavnicima svoje struke. Za novog ucitelja sve pohvale! Zajednickim snagama pokusavamo da dete postavimo na pravi put. Dobro treba da razmisle strucne sluzbe o kompetencijama radnika u prosveti. Oni su ti koji proizvode ljude ili ih unistavaju. Dobro treba da se zapitamo sta ocekujemo od naseg skolstva i buducih generacija. Nema tu mesta vezama, poznanstvima, a tek ogovaranje male dece i stigmatizovanje mislim da bi zaista trebalo da bude zakonom kaznjivo.

  3. Dragan Jovanovic kaže:

    Šta je sporno ako u nekom odeljenju ima mnogo levoruke dece ?

  4. Snežana kaže:

    Hahaha, trebali su pre upisa u školu da znaju koliko je platio psiholog da dobije posao. Elem, kod nas je država Srbija, a ne Rimski imperator, a potom nije neko retardiran ako priča o perverznjaštvu poslodavca u medicini i njegove osvete pogrešnim lečenjem, koristeći psihijatre i psihologe za to, JOŠ IM SMETA KAD OBELODANITE KORUPCIJU,

  5. Ida David kaže:

    Učitelji koji nemaju razumevanja za različitost dece ne treba da rade u školama. Ako se ovo sto govori ova psihološkinja zaista primenjuje u školama, onda smo mi u mnogo većem problemu nego sto slutimo.

    1. Motte kaže:

      Treba samo pogledati decu tih visoko skolovanih a narocito psihologa,psihijatra,pedagoga itd i njihovo vaspitanje pa je sve jasno,cast izuzrtcima.

  6. Mirjana kaže:

    Kakve veze sa bilo čim ima levorukost?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama