Ово је трећи у низу текстова који, заснован на емпиријским доказима, открива предуслове добре везе између родитеља и детета, а у зависности од пола.
И овог пута морамо да нагласимо да нису сва деца рођена нити расла у истим условима – социјалним, економским, демографским. Има и оне деце која одрастају са једним родитељем, у богатим или сиромашним породицама, урбаним или руралним срединама. Ипак, то не значи да не постоје дечје потребе које су универзалне и које има баш свако дете. Имајући то на уму, завирили смо у истраживања која су, на основу искуства и доказа, показала шта је потребно ћерки од оца, шта треба син од маме, шта је ћерки потребно од маме, а шта сину треба од његовог тате.
Осећај топлине, подршка и блискост
Није никакво изненађење то што ћерке које осећају да њихов однос с мајком има елементе топлине, које су с мајкама блиске, целокупан однос виде као позитиван. Али, исто истраживање утврдило је да је позитивна веза с мајком заправо у корелацији са самопоуздањем и здравом сликом о сопственом телу које девојчица има. Другим речима, ћерке које одрастају у конфликтним, болним везама са својим мајкама, чешће имају ниско самопоуздање и несигурности у вези са сопственим телом.
Наравно, јасно је да однос мајка-ћерка није једина компонента која одређује самопоуздање или став о сопственом телу код младе девојке, већ је то читав склоп социо-културних фактора.
Аутори студије врло су опрезни, па тврде да из те повезаности између квалитета односа мајке и ћерке и ћеркиног самопоуздања не треба да извлачимо закључке, али логичну везу не можемо порећи, посебно када се узме у обзир узраст девојчица које су учествовале у студији. Реч је о десетогодишњакињама, што је врло деликатно доба.
Самопоуздање мајке и њено прихватање сопственог тела
Слично претходном, истраживање односа мајки и њихових одраслих ћерки показала су да кад мајка осећа стид због свог изгледа и не воли своје тело, врло често такав став пренесе и на своју ћерку и њено самопоуздање. Такође, мајке које су често критички посматрале своје тело, у огледалу тражиле недостатке, имају ћерке које касније раде то исто.
Аутори студије су након истраживања охрабрили мајке да својим ћеркама покажу да је тело одрасле жене прихватљиво и лепо са свим оним што она види као недостатке.
Подела емоционалног терета и утеха
Eво једне занимљиве студије и још занимљивијих резултата. Истраживачи су желели да провере нивое стреса код девојчица у тинејџерском узрасту и утицај мајке и њене блискости на смањење нервозе. Да би то постигли, дали су тинејџеркама три минута да да одрже импровизовани едукативни говор (како би симулирали стрес и изазвали анксиозност). Истовремено, мајкама девојчица речено је да седе поред њих док оне говоре и да их држе за руку.
Оно што су резултати показали је да, кад би мајке држале ћерке, анксиозност у току говора била би много мања него ако би само седеле поред њих.
Али! Ако је веза између мајке и ћерке снажна и квалитетна, анксиозност код ових девојчица је знатно мања, чак и без физичког контакта с мајком. Закључак аутора је да добар однос мајке и ћерке може да заштити ћерку од емоционалних стресова на сличан начин као што то чини физички контакт и подршка.
Ауторитативно родитељство
Већ смо раније писали о томе и вероватно је да сте читали да постоје четири основна стила васпитања: ауторитарни, ауторитативни, попустљиви и „избегавајући“. Више о томе прочитајте ОВДЕ. У студији која је обухватила одрасле жене, показало се да су оне које су одрастале уз ауторитативне мајке много ређе развијале когнитивне шеме повезане са стидом, друштвеном изолацијом, зависношћу од других. Узевши у обзир и друге доказе који указују на то да је ауторитативно родитељство најбоља стратегија за здрав ментални и емоционални развој деце, родитељи би требало да буду мотивисани да се управо на овај стил родитељства ослоне највише.
Висока (али не превисока!) очекивања
Коришћење лонгитудиналних података (оних добијених из студија које трају годинама) одличан је начин да се извуку закључци о узрочној вези онда када експерименталне студије нису етичне. На пример, када се не може очекивати да ће мајке прихватити да намерно не подрже ћерке у сврху истраживања.
Зато су коришћени подаци из студије која је пратила групу чак 3000 ћерки у периоду од 20 година. Показало се да су мајке које су једноставно веровале у способности својих ћерки када су имале 10 година, у то да су у стању да заврше своје обавезе на време одгајиле жене које су са 30 година имале снажан осећај контроле над сопственим животом. Ова веза је остала значајна без обзира на етничку припадност, интелектуалне способности, здравствене проблеме, економски статус.
Оно што је тако посебно добро код ових резултата и читаве студије је то што је заправо баш једноставно за маме да такав савет примене у свом родитељству. Само – верујте у своје ћерке. Очекујте од њих много. Кад буду имале 30, на томе ће вам бити захвалне.
Извор: Psihology Today