СТАЉИНОВ син Василиј – за разлику од деце многих данашњих и руских и српских руководилаца и богаташа – похађао је обичну школу. Али, сви су знали чији је то син и није могло да прође без улагивања. Зато, када је 
вођин син „губио оријентире“, обични учитељ се могао пожалити само „њему“ и чак добити извињење и људску захвалност.
Ппочитајте писмо Јосифа Висарионовича Џугашвилија, у историји познатијег као Стаљин, наставнику и разредном старешини сина Василија:
„Наставнику, другу Мартишину.
Добио сам Ваше писмо о изгредима Василија Стаљина. Хвала на писму.
Одговарам са великим закашњењем због презаузетости послом. Молим Вас, извините.
Василиј је размажен момак осредњих способности, незналица која није увек правична, која воли да уцењује слабе „руководиоце“. Он је често дрипац слабе, тачније – неорганизоване воље.
Размазили су га многи „кумови“ и „кумићи“ уз истицање да је он „Стаљинов син“.
Срећан сам што се у Вама нашао макар један наставник достојан поштовања који се према Василију односи као према свима и од клипана захтева да се потчини школском режиму.
Василија кваре директори, које сте поменули, људи-крпе којима није место у школи.
А што дрзник Василиј још није упропаштен, то је због тога што у нашој земљи још постоје наставници који не дозвољавају да размажени властелинов син пропадне.
Мој Вам је савет: нека ваши захтеви према Василију буду строжи и не плашите се лажних уцена и претњи размаженка да ће „извршити самоубиство“.
У томе ћете имати моју подршку.
На жалост, немам могућност да се лично бакћем са Василијем. Али, обећавам Вам да ћу га с’ времена на време зграбити за шију.
Поздрав!
Ј. СТАЉИН
8. VI `38.
Преузето: http://fakti.org/