Svaka čast roditeljima koji svuda vode svoju malu decu. Ja to nisam radila

oktobar 14, 2016

Neki roditelji najčešće nemaju izbora i gde god da krenu, što god morali da obave, sa sobom vode i svoju malu decu. Rezultat je često vrlo poznat – s puno dečje nestašnosti, roditeljske nervoze i osuđujućih pogleda okoline.
dete-razmazeno
Neko ima izbor ili jednostavno ne želi sebi priuštiti sve gore navedeno pa kupovinu, banke i sve ostalo obavljaju bez dece, dok su ona na sigurnom, izvan pogleda okoline – u svom domu.
Jedna od takvih mama je i Celena McDonnell koja je objavila svoju iskrenu priču s još iskrenijim zaključkom koji bi trebalo da pročitaju svi koji misle, ili ne misle kao ona.
Selena je inače majka troje dece, a najmlađe je nedavno napunilo 13 godina. Ono što je tokom godina shvatila više ne može vratiti, a mladim će se roditeljima činiti neshvatljivo.

PROČITAJTE I “Otrovni roditelji” – psihičke posledice ostaju zauvek …

Jer znate – deca su deca – s njima treba biti strpljiv uvek i gde god, a ni tinejdžeri, priznajmo, nisu baš zlatni. Naravno, njih su već odavno minule glasne šize, plakanja i bacanja po podu, tipične dečje reakcije koje okolina baš i ne toleriše. Reakcije koje ne vole čak ni roditelji koji se nalaze u istom sosu, ali su uvek spremni osuđujuće da prokomentišu tuđu decu i druge roditelje.
Ali na decu se lakše ljutiti i lakše je upreti prstom u roditelja nego kada imate tinejdžera, a oni su, priznajmo, zapravo jednako zahtevni kao i mala deca. Možda se ne čuju toliko, možda su malo manje slobodni, ali ne i manje iritantni. I dalje su jako glasni u svojoj konverzaciji, pričaju gluposti, često su neugodni, a nedaobog da ih krivo pogledate.
Ali, vidite čuda – takvo je ponašanje nekako prihvatljivo okolini. Ljudi na njih samo odmahnu rukom i ne pada im na pamet održati lekciju roditelju za njihovo ponašanje. Kada su bili mlađi tu i tamo sam znala dobiti obilnu porciju mrkih pogleda i komentara, ali ne sećam se da me je iko ikada krivo pogledao ako je moj sin zakrčio put u trgovinu samo zato što je tamo odlučio okinuti selfi i ljutio se jer ga nisam ostavila kod kuće dok obavljam šoping. Ne – to je prihvatljivo ponašanje koje okolina ne osuđuje, zbog kojeg mame ne izlaze iz prodavnice povređene sa suzom u oku. A znate li zašto? Zato što okolina jako mudro bira na koga će se okomiti, a to sigurno neće biti razdražljivi tinejdžer niti mama koja očito više nije mlada mama.
Jer okolina igra prljavu igru, okomljuje se na mame čija su deca baš to – deca. I zato se o tome toliko piše, toliko je gnusnih iskustava mama čija su deca bila na tapeti jer su igrala žmurke u marketu, jer su iz svojih kolica hvatala stvari na policama, jer su želeli ovo, pa su želeli ono.

Pročitajte i Roditelji, pažnja!

„Kada ste mlad roditelj koji odgaja malu decu čije su karakteristike kao i kod svakog drugog deteta – glasna su, nestašna, neumoljiva, neposlušna, tvrdoglava, kenkava… verovatno mislite da će takvi ostati do kraja svog života i da nikada, ali nikada nećete moći na miru s njima izaći u javnost. No, kada dete poraste, kada dođe u svoju tinejdžersku dob u kojoj je glavna karakteristika njihovo ćutanje, njihovo ignorisanje svega i svačega – tada shvatite koliko su se stvari promenile.
Kada shvatite koliko vam nedostaje vika, koliko vam nedostaju otvoreni razgovori s vašim detetom, kada shvatite da je vrh komunikacije s vašim detetom u obliku sms ili vajber poruka – tada shvatite koliko ste toga možda propustili.
Ja, priznajem, prilično žalim i ne sramim se to priznati.
Ja sam mama koja je svoju decu najčešće ostavljala kod kuće.
Ja sam mama koja je do nedavno svu njihovu odeću i obuću kupovala bez njih – da to obavim brzo i bez stresa.
Ja sam mama koja je radije noću odlazila u nedeljni šoping po namirnice nego da ih danju vodim sa sobom.
Ja sam mama koja je odlazila na večere sama ili – nikako.
Ja sam mama koja zbog često osuđujuće okoline nije imala snage da vodi svojoj decu sa sobom pa kakva god ona bila.
Ja sam ona koja sada zbog svega toga toliko žali.
Gde mi je bila pamet, zašto sam ikada slušala okolinu, zašto sam nasela na glupe trikove mama koje su kao i ja bile lenje da decu vode sa sobom samo da bi izbegle mrke poglede okoline.
Najlakše se okomiti na najmanje i najranjivije – a baš je to, ako malo bolje pogledate, ono što društvo najčešće radi. Okomljuje se, leči – čini mi se – svoje frustracije. I šta onda preostaje roditeljima male dece – da sakriju svoje suze i svoju nervozu, da nakon tipične dečje epizode svečano obećaju da ih više nikada neće voditi u javnost i onda nakon tek nekoliko sati sna istu priču ponove opet. Jer, ili nemaju izbora ili imaju srca, kakva ja nisam imala.

Pročitajte i Volela bih da roditelji pročitaju ovaj tekst i veruju …

Jer dok ja danas sa sramom gledam svog tinejdžera kako se slika i sramoti me svojim rečnikom, stojim i razmišljam – je li to zbog toga što ih od malena nisam vodila svuda sa sobom? Možda ih baš zbog toga nisam na vreme naučila kako da se u javnosti ponašaju pristojno, kako da se sa mnom u društvu ponašaju pristojno. I najgore od svega, sada toliko žalim za svim tim trenucima jer sam zbog frustracija okoline propustila toliko divnih zajedničkih trenutaka sa svojom decom. Jer ona znaju biti i zlatna, a ne samo nepodnošljiva. Samo ih treba gledati takvim očima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


10 komentara na "Svaka čast roditeljima koji svuda vode svoju malu decu. Ja to nisam radila

  1. Jole kaže:

    Imam sreće da je moj jednoipogodišnji sinčić generalno dobar kada smo u njemu nepoznatom okruženju (banka, hipermarket), iako je energetičan i nestašan kod kuće, kod rodjaka i u igraonicama. Nisam imao nikakvih problema, svuda ga vodim, i u ‘najgorem’ slučaju ga ljudi (razumljivo) ignorišu kada im se smeška, a vrlo često je povod za ugodne konverzacije sa nepoznatim ljudima. Možda jednostavno imam sreće.

  2. Tanja kaže:

    Imam dva sina. Nikada i nigde ne idem bez njih. Ne zelim da propustim nijedan trenutak koji mogu sa njima da dozivim. Brzo rastu…

  3. maki kaže:

    Imam cerkicu 3 godine,svuda je vodim sa sobom od kako se rodila i navikle smo tako obe:-) uzivam i ja u tome a sad i ona jer je veca pa zna da kaze 🙂

  4. Andja kaže:

    Ja imam troje i ne idem nigde bez njih. Ovo dvoje su sada malo stariji pa i ne žele svuda sa mnom. Tako da jeste naporno ali je lepo. Uvek nešto smešno urade pa se smejemo. Ali najmlađe jjoš uvek vučemo sa sobom. Ovo dvoje idu ali ne uvek. Tako da sve brzo prođe.

  5. Iva kaže:

    Tinejdzeri su svuda isti bez obzira na sve. A sto se tice male dece i beba, postoji toliko parkova i igraonica i mesta na koja se deca mogu odvesti da se igraju i ludiraju do mile volje. Ta mesta nisu poste,hipermarketi,butici i restorani i kafici kojima se iz daleka vidi da nisu predvidjeni za malu decu. Radim u trznom centru u knjizari gde roditelji imaju obicaj da puste svoju decu da jurcaju okolo,cepaju i balave knjige itd. Jedna majka je drzala hietericno trogodisnje dete u kolicima vezano dobrih 45 min dok sam joj ja jurila okolo knjige koje su joj trebale. Dete je urlalo, rusilo eve sto je moglo da dohvati iz kolica i na kraju se upisalo na sred radnje. Majka je odreagovala sa desava mu se to kad se unervozi i otisla. I to nije prvi put da se neko nesretno dete upiski na sred radnje jer ga majka nije gledala a povela ga je u shoping. Volite svoju decu i vodite ih gde god hocete samo obratite malo paznje na njih kad vam je vec toliko tesko da idete negde bez njih. Ja ocu i sama da svisnem u prodavnici zasto dete da izlazem okolini koja njemu nije namenjena. Zar nije lepse da obavim kupovinu sama tri puta brze i odvedem ga u setnju il se poigram sa njim za ustedjeno vreme nego i ja i on da svisnemo u prodavnici? I da , majke sto kafenisu sa drugaricama dok im dete skici u kolicima pored. Maltretirate sve oko sebe svojom nebrigom a najvise rodjeno dete. Svaka cast roditeljima koji se posvecuju svojoj deci i odricu se nekih svojih navika kako bi deci pruzili vise paznje. Znate koliko dete bas briga sto ste ga poveli sa sobom u butik kad tamo vise paznje posvecujete konfekciji nego njemu. I najstrasnije od svega su mi definitivno uplakana deca koja tumaraju hodnikom trznog centra u potrazi za ocem ili majkom koji su uspeli da ih izgube zabuljeni u ko zna sta. Strahota i sramota.

    1. Irena kaže:

      Ja sam mama trojr djece i svugdje ih vodim sa sobom,ne zato sto mi je lakse vec zato sto nam tata veci dio godine nije kuci i ja ih nemam kome ostviti. Djecu,ovo dvoje starijih pustim i da trce po prodavnici,nikad nista nijesu slomili,niti pokvarili,samo se igraju,iako znam da to nije mjesto za igru,al ja trgovinu moram zavrsiti. Uostalom,svi ti koji su stariji i pametniji kao Vi,imaju veci i siri pogled pa i brze reflekse da se sami cuvaju od tih malih stvorenja koja strasno smetaju. I dalje cu ih voditi svugdje,a kome smeta samo neka mi kaze. Uostalom,mnogo puta su pikazali da su razumniji i bolji od starijih

    2. Anja kaže:

      Jako je ruzno ovako generalisati stvari. Moja cerkica obozava da izadje u kafic na sok, mnogo voli i knjige i u knjizari se ponasa kulturno. Voli i da ucestvuje i u kupovini namirnica za kucu. Posle se igra kod kuce svojom malom kasom, pa redja knjige kao u knjizari… nisu deca majmuni da samo idu u igraonice i parkove. Deca treba da ucestvuju u zivotu svojih roditelja, uce i rastu. I to plakanje negde je jedan vid ucenja.

    3. Branka voli Noir kaže:

      Deca se vaspitavaju jos u stomaku. A da ne pricam sa 3 god. Ono mora uci u knjizaru, videti sta je to, mora se socijalizovati, place jer nije u centu paznje? To su faze koje se oblikuju i preoblikuju bas na takvim mestima. Znate. I ovo nisam rekla ja, nego stručnjaci koji decenijama izucavaju pedagogiju i slicne nauke usko povezane sa razvojnim fazama deteta.

  6. Branka voli Noor kaže:

    Ja moju.malu vodim od trećeg meseca. Svuda. Bas. Banka. Pijaca. Parfimerije. Frizer(u krilu mi je dok se feniram). Shoping molovi. Kupovina tehnike. Nabavka njene a naše odece. Marketi stalno. Parkici… Sve. I uzivala sam i uzicam maksimalno jer vidim kako brzo raste Sada ima 2 god. Imala je nekim mestima tantrume, napafe besa, valjanja ali ja gledam da pomognem i vaspitam svje dete, a ne da zveram da li tetke cokću oko mene. Bitna mi je ona. I lepi guramo hvsla Gospodu.

  7. ilinka licina kaže:

    svidamise

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama