Најаве актуелног министра о „великој реформи“ образовања више личе на рекламу, него на озбиљно промишљен план, тврде из Уније синдиката просветних радника Србије.
У саопштењу послатом медијима данас, истиче се да сваки нови министар тежи да остави „лични печат“ уводећи нове термине (дигитализација, дуално образовање, пројектна настава), док се претходни процеси често напуштају пре него што су уопште евалуирани.
”Док се у медијима прича о увођењу нових смерова, вештачкој интелигенцији, најсавременијој опреми, многе школе се и даље боре са основном инфраструктуром, радом по сменама, условима рада, несређеним кабинетима, недостатком наставничког кадра, а просветни радници са ниским платама и огромном администрацијом која им одузима време за рад са децом. Уместо да решавамо суштинске проблеме, јавности се нуде атрактивне најаве које добро звуче, али немају упориште у реалности.” – додаје се у допису који потписује руководилац Ресора за образовни систем УСПРС Никола Брадарић.
Истиче да је посебно проблематично то што се овакве промене пласирају централизовано, без укључивања струке и синдиката.
”Планови се често доносе у уском кругу без стварне консултације са практичарима – наставницима који те промене треба да спроведу. То резултира отпором у учионицама, јер су решења често неприменљива у пракси. Тиме се образовање додатно претвара у полигон за политичке поене, а не у простор дугорочне и одговорне политике.”
Нагласак на „великим насловима“ у медијима, тврде из синдиката, служи за прикупљање политичких поена у кратком року, док су за стварне промене у образовању потребне деценије стрпљивог рада и стабилног финансирања, што није привлачно за дневну политику.
Без корените промене статуса просветних радника и фокуса на суштину учења уместо на форму, свака „реформа“ ризикује да остане само још један скуп скупих, а неефикасних потеза, наводе из УСПРС.
”Док у једној руци држи шарене конфете у другој витла буздованом доказујући да је држава „ГАЗДА“ школских система. У плану је још један у низу експеримената које образовни систем треба да преживи. У тренутку писања овог текста наставник почетник тежи ка просечној плати у Републици Србији, велика већина ради у више школа – како би имали пун фонд часова, иако је договорено укрупњавање норми, матичне књиге се пишу руком јер у Србији нема довољно трајног мастила и законских решења да се иста штампају, недостају наставници свих профила, координатори електронског дневника не примају надокнаду (све договорено са Владом Републике Србије), али има превише илузија било да сте за или против… образовања…” – закључак је саопштења које је Унија синдиката просветних радника Србије проследила медијима.