Najave aktuelnog ministra o „velikoj reformi“ obrazovanja više liče na reklamu, nego na ozbiljno promišljen plan, tvrde iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
U saopštenju poslatom medijima danas, ističe se da svaki novi ministar teži da ostavi „lični pečat“ uvodeći nove termine (digitalizacija, dualno obrazovanje, projektna nastava), dok se prethodni procesi često napuštaju pre nego što su uopšte evaluirani.
”Dok se u medijima priča o uvođenju novih smerova, veštačkoj inteligenciji, najsavremenijoj opremi, mnoge škole se i dalje bore sa osnovnom infrastrukturom, radom po smenama, uslovima rada, nesređenim kabinetima, nedostatkom nastavničkog kadra, a prosvetni radnici sa niskim platama i ogromnom administracijom koja im oduzima vreme za rad sa decom. Umesto da rešavamo suštinske probleme, javnosti se nude atraktivne najave koje dobro zvuče, ali nemaju uporište u realnosti.” – dodaje se u dopisu koji potpisuje rukovodilac Resora za obrazovni sistem USPRS Nikola Bradarić.
Ističe da je posebno problematično to što se ovakve promene plasiraju centralizovano, bez uključivanja struke i sindikata.
”Planovi se često donose u uskom krugu bez stvarne konsultacije sa praktičarima – nastavnicima koji te promene treba da sprovedu. To rezultira otporom u učionicama, jer su rešenja često neprimenljiva u praksi. Time se obrazovanje dodatno pretvara u poligon za političke poene, a ne u prostor dugoročne i odgovorne politike.”
Naglasak na „velikim naslovima“ u medijima, tvrde iz sindikata, služi za prikupljanje političkih poena u kratkom roku, dok su za stvarne promene u obrazovanju potrebne decenije strpljivog rada i stabilnog finansiranja, što nije privlačno za dnevnu politiku.
Bez korenite promene statusa prosvetnih radnika i fokusa na suštinu učenja umesto na formu, svaka „reforma“ rizikuje da ostane samo još jedan skup skupih, a neefikasnih poteza, navode iz USPRS.
”Dok u jednoj ruci drži šarene konfete u drugoj vitla buzdovanom dokazujući da je država „GAZDA“ školskih sistema. U planu je još jedan u nizu eksperimenata koje obrazovni sistem treba da preživi. U trenutku pisanja ovog teksta nastavnik početnik teži ka prosečnoj plati u Republici Srbiji, velika većina radi u više škola – kako bi imali pun fond časova, iako je dogovoreno ukrupnjavanje normi, matične knjige se pišu rukom jer u Srbiji nema dovoljno trajnog mastila i zakonskih rešenja da se ista štampaju, nedostaju nastavnici svih profila, koordinatori elektronskog dnevnika ne primaju nadoknadu (sve dogovoreno sa Vladom Republike Srbije), ali ima previše iluzija bilo da ste za ili protiv… obrazovanja…” – zaključak je saopštenja koje je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije prosledila medijima.