Имате осећај да се ваше деветогодишње дете игра плишаним играчкама и аутићима у једном тренутку, а у следећем вам већ дрско одговара? Сигурно да вас то љути и изненађује, али знајте да је сасвим нормално. Док је већина родитеља ментално припремљена за то да деца у узрасту од две или три године у борби за мрвице самосталности непрестано тестирају границе родитељског стрпљења и док све то очекују поново у тинејџерском добу, пркос у узрасту од осам до десет година може их мало изненадити.
Наравно да важну улогу играју и личност, карактер и окружење у ком дете одраста, али много тога се и у развојном смислу дешава у том предтинејџерском узрасту.
Школска деца физички јесу мање захтевна и вероватно због њих нећете морати да устајете ноћу, али је зато њихов емоционални и социјални развој прилично компликован и захтеван за родитеље.
У том периоду, негде од навршене осме године, деца интензивно уче да разумеју везу између узрока и последице, развијају вештине писања, математике и говора, а почињу са више интересовања да пропитују моралне и друштвене вредности. Истовремено, моторне вештине им се додатно развијају и премда вероватно још нису у пубертету (мада се и он сада дешава раније), постају свеснији промена на свом телу.
Поред тога, у овом узрасту нагло почиње да расте њихова потреба да пронађу своје место у вршњачкој групи, да буду прихваћени. А ако се то не догоди, искључивање вршњака је болније него у предшколском узрасту.
И премда је све то за родитеље велики изазов, свест о томе да је реч о нормалној развојној фази може олакшати пролазак кроз овај период. А ту су и неке стратегије које могу помоћи да предтијенџерско доба не буде сувише стресан период за породицу.
Стрпљење
То је први корак. Можда ће вам требати много дубоких уздаха и бројања у себи до десет, али разумевање чињенице да се ваше дете налази на делу развојног пута где од малог детета постаје тинејџер може вам помоћи да прилагодите своју реакцију. Размислите како је бити дете које би и даље радо да се мази и буде беба, али истовремено и да одрасте и буде велики.
Ограничите екране и друштвене мреже
Знамо већ да превише времена пред екранима шкоди деци, а друштвене мреже су тек посебна прича. А данас није необично да десетогодишњаци користе ТикТок или Инстаграм. Управо је то оно што детињство и одрастање наше деце чини дијаметрално различитим од нашег. И много изазовнијим. Док су вршњачко насиље пре 30 година чинили углавном само појединци којима није било важно да ли ће због тога трпети последице, данас насилник не мора чак ни открити свој идентитет да би жртву повредио. Довољно је да отвори лажни профил на друштвеним мрежама и остави ружне коментаре вршњаку ког жели да повреди.
Најбоље би било да друштвене мреже потпуно прескоче, бар до средњошколског узраста, али чак и тад су редовни разговори на ту тему и ваша укљученост апсолутно неопходни.
Уместо контроле – вођство
Многи родитељи још увек верују да је најбољи васпитни стил строга контрола дететовог понашања и поступака. А заправо је далеко ефикасније да покушате да свом детету будете вођа како би развило вештину решавања проблема и регулисања сопствених емоција.
НИКАКО не заборавите да је сте вашем детету и даље потребни
Вашем детету потребна је подршка, али и границе. Чак и кад на обе те ствари преврћу очима. У том предтинејџерском периоду имате одличну шансу да ојачате повезаност са својим дететом и поставите темељ за земљотресе који следе кад стигне пубертет. Искористите је.