U obrazovnom sistemu u zemlji trenutno je sve van kontrole. Cirkularni štrajk koji je u osnovnim i srednjim školama zvanično i dalje u toku, svi su već zaboravili. Studenti gotovo svih fakulteta na svojim plenumima izglasali su blokade i ustali u borbi za ispunjenje svojih zahteva. Deo profesora ih podržava, drugi deo pak nije uz svoje studente.
Maturanti srednjih škola i gimnazija u sve većem broju priključuju se blokadama svojih škola, a zajedno sa studentima svakog dana u 11.52 blokiraju raskrsnice širom zemlje kako bi petnaestominutnom tišinom odali počast žrtvama u Novom Sadu, ali istovremeno kako bi poslali jasnu poruku: Odgovorni moraju biti pronađeni i adekvatno kažnjeni. Mi stojimo, treba da stanete i vi.
Zbog nemogućnosti da situaciju u obrazovanju kontroliše, Ministarstvo prosvete predložilo je da se škola jednostavno – prekine nekoliko dana ranije. Vlada je ovaj predlog usvojila i deca su od danas na raspustu.
Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Miodragović“ kazala je da je ovu odluku doneo neko ko ne razume šta deci poslednja nedelja škole zapravo znači. Kako je objasnila, to je upravo onaj period kada se druže, organizuju humanitarne akcije, bazare, jedni drugima donose poklone. Vreme empatije, zajedništva, drugarstva.
„A sve je to sad prekinuto, kao da nije bitno.“ – kazala je ona.
S druge strane, sindikati tvrde da nastavnici ne mogu (dakle, nije čak stvar ni u tome da ne žele, već ne mogu) da zaključe ocene učenicima, a da to bude po zakonu. Jedan od razloga je i taj što sutra počinje raspust, a propitivanje na raspustu je protivzakonito. Kako, onda, deca koja to žele mogu da poprave svoje ocene? Takođe, zaključna ocena, opet po zakonu, mora biti saopštena učeniku pred celim odeljenjem, ona je javna i transparentna. Ni to, u ovim uslovima, ne može biti ispunjeno. Od nastavnika se, tvrde sindikati, traži da rade mimo zakona.
Roditelji koji su površno ispratili sva dešavanja, krivicu svaljuju na nastavnike, uz komentar da „decu izvode na proteste umesto da ih uče“ i da „svakako štrajkuju, pa što im sad onda smeta prekid polugodišta“ kao i da to što ne zaključuju ocene znači da pokušavaju da neka svoja prava ostvare na štetu dece. Sve to dovodi do jednog razdora između onih koji decu vaspitavaju i obrazuju, a baš kao i u lošem braku, trpe upravo DECA.
Evo šta bi, ukratko roditelji trebalo da razumeju.
- Nastavnici ne izvode đake na proteste. Osnovno i srednje obrazovanje traje ukupno 12 godina, a na ulice su izašli maturanti. Svojevoljno. Uglavnom punoletni mladi ljudi. Svi ostali, od prvog razreda osnovne pa na dalje, u svojim su klupama. Niko ih nije poveo na ulicu, a najmanje njihovi nastavnici. To je jedan od najružnijih spinova u poslednje vreme.
- Da, ove nedelje bio je planiran štrajk, ali ne i obustava nastave. U Beogradu bi časovi trajali 30 minuta, a deca bi imala svoje bazare, maskenbale, priredbe, razmene poklona, baš sve isto kao što rade svake godine. Ne bi izgubili ništa od toga, kao što ovim prinudnim raspustom očito gube.
- Nastavnici nisu doneli odluku da ocene ne zaključe da bi preko dečjih leđa ostvarili svoja prava. Oni su tu odluku doneli jer bi, kako su jasno rekli, zaključivanje ocena u ovim uslovima značilo da moraju da prekrše zakon. A ČAK i da nije tako, čak i da su odbili da zaključe ocene da bi poslali poruku onima koji odlučuju i ujedinili se u svojoj borbi, roditelji su ti koji bi trebalo da ih podrže jer nastavnici time pokazuju svoj integritet i neodustajanje. Pokazuju da se ne plaše. Zar nije to ono što bi roditelji trebalo da objasne deci? Zar nije integritet ono čemu nastavnici onda svoje đake uče primerom? Zar nije roditelj taj koji bi trebalo da je već naučio dete da je od ocene daleko važnije da se svi skupa izborimo za bolje uslove za njihove nastavnike, pa samim tim i za bolje obrazovanje? Nezaključene ocene neće deci naškoditi ni na koji način. Nastavnici koji odustaju od sebe i pristaju da budu „ispod proseka“ i roditelji koji o njima ružno govore – i te kako hoće.
- I da ponovimo još jednom – nastavnici se ne inate preko dečjih leđa. Njihovom borbom za bolje obrazovanje deca dugoročno dobijaju mnogo. Nezaključenim ocenama na polugodištu ne gube NIŠTA. Osim ako su u njihovom svetu ocene predstavljene kao merilo kvaliteta ljudskog bića i kao nešto što ih određuje. Ali to je onda već problem na nekoj drugoj strani.
Poslednje što treba da dozvolimo je da se između škole i roditelja stvori još veći jaz. I pre ovoga bio je dovoljno veliki. Zastanimo svi na trenutak i pokušajmo da se razumemo. Ako to ne uradimo, opet kao u lošem braku, teret će u budućnost poneti deca.