У једном чланку из 2023. написала сам следеће:
„Да бисмо приказали стање у просвети, изведимо једноставан експеримент. Ставимо шерпу са водом на плотну, поклопимо је и укључимо шпорет на најјаче. После неког времена поклопац ће почети да игра. Узмимо затим нешто врло тешко и притиснимо поклопац. Затим сачекајмо да све експлодира. После експлозије поспремимо кухињу и понашајмо се као да се ништа није десило. Након неколико дана наставимо да спроводимо исти експеримент у продуженом трајању. Нема везе што је шерпа напукла, што су голе жице под напоном, што кључала вода бљује око нас. Немојмо се узрујавати. Само седимо са стране и разматрајмо чиме све поклопити како се не би видело.
Наша школа је експлодирала. Овако даље не може ако желимо да то и даље буде школе. Ако је још увек икоме стало да имамо школу. Осим декларативно.
Школа није изоловано острво. Она је жртва свеукупног простаклука и насиља који је у нашем друштву постао доминантан. Жртва је урушавања моралног кодекса, поремећеног вредносног система, партијског довођења на руководећа места оних људи који са школом и њеним функционисањем немају благе везе.“
Овај чланак је коментарисао велики број колега и сви су били сагласни са оценом да је стање у нашим школама забрињавајуће. Критиковали су, били бесни, чак очајни, али најчешће немоћни као крајњи извршиоци у систему који је урушен изнутра и глув на било какве стручне апеле, инертан, али бахат у настојању да по сваку цену сачува слику некакве целине.
Данашњи чланак се враћа на почетак текуће школске године да бисмо видели где се налазимо три године касније. Треба прелистати уназад, лековито је, пошто живимо у вртложним временима. Засипани вестима, бранимо се заборавом, потискујемо прошлост да бисмо преживели садашњост.
И зато, вратимо се на 1.9.2025. и имајмо у виду све време још једну битну ствар која јасно осликава стварност. Свака критичка нота је праћена низом коментара који више нису сложни. Непомирљиво су подељени на подршку просвети са једне стране и агресивно негирање са друге. Вести су престале да се читају као чињенице. Постале су повод за обрачун где се истина боји идеолошком припадношћу.
Тако смо наставили да живимо континуитет бесмисла јер смо изгубили суштину. Заборавили смо да је школа место за нашу децу. Заборавили смо како имамо дужност да је учинимо добром ради будућности те деце. Уместо да сагледамо чињенице, ми и даље држимо ону шерпу с почетка приче на плотни, сечемо каблове или их спајамо како бисмо изазвали варничење, или се, што је најгоре, правимо како ништа не видимо јер не зависи од нас.
Дакле, вратимо се на 1.9.2025. и на изјаву министра просвете:
„Станковић: Данас је регуларно и свечано почела школска година, није ни чудо што нема штрајка.“
Већ 4.9. заштитник грађана има потребу да упозори, али само једну страну:
Контрадикција између ове две вести постаје јасна када прочитамо следеће:
7.9. Родитељи НЕ ДАЈУ Смиљану, децу не пуштају у школу: Учитељица уз коју су стали СВИ родитељи њених ђака отпуштена сат времена пре почетка наставе
22.9. Родитељи о самовољи директора Јовине гимназије: Школа затворена, распоред часова НЕ ПОСТОЈИ, стручног кадра нема, ђаци измештени у три зграде, настава и до 21 час, Савет родитеља није конституисан
2.10. Дојаве о бомбама у школама широм Србије, деца изведена у дворишта
Свечано и регуларно?!
Током септембра и октобра је бурно у свим школама. Суспендован је велики број наставника, директора, родитељи траже и очекују решење, али:
23.9. Министар просвете: Политици није место у школама, нема политички мотивисане одмазде према наставницима који су подржали студенте
23.10. Репрезентативни синдикати писали премијеру: ”ШЕСТ пута смо вам се обраћали са захтевом за пријем, инсистирамо да ОДМАХ буде одржан састанак”
27.11. Синдикат просвете осудио понашање в.д. директора нишке школе у ТВ емисији у којој су наставници називани ”караконџулама”, ”ненормалним”, ”бесним”
О ситуацији у школама се оглашавају и највише стручне институције:
11.9. Друштво психолога Србије: Просветни радници НИСУ непријатељи државе, већ њени стубови и држава тако према њима и треба да се односи
26.11. САНУ: Потези Министарства просвете наносе НЕМЕРЉИВУ штету образовном систему
24.2. Друштво за српски језик реаговало на масовне суспензије у Петој гимназији: ”Довољно је погледати биографије суспендованих професора”
Свечано и регуларно школе се враћају у редован рад, што притисцима, што уценама, што губитком наде да се ишта може променити. Свако стручно мишљење се проглашава за издајничко и антидржавно, означава се као покушај урушавања читавог школског систем који се надаље има сматрати идеалним. Ситуација остаје нерешива у Петој београдској и Јовиној гимназији, у две еминентне установе, где је репресивни апарат добио одрешене руке да спроводи политику транспарентног гажења, како људи, тако и закона, вероватно као пример за све друге који помисле да се буне.
Јер, школе се нису вратиле у редован рад зато што су проблеми уклоњени или су на путу да буду разрешени заједничком акцијом свих релевантних актера. Вратиле су се песницом и силом, одустајањем пред јачим који неће и не жели да чује. Ова политика је запечаћена и следећом вести:
27.1. Додељене Светосавске награде, међу добитницима и Данка Нешовић
Просвета је ову вест доживела као шамар, а нокаут је уследио када је иста особа унапређена у помоћника министра. Школа је, тако ошамућена, схватила да се стварност поделила надвоје. Једну живе деца, наставници и њихови родитељи, а другу власт. Једна је сива и депримирајућа, друга ружичаста.
28.2. Министар просвете: ”У нашем друштву су сви људи једнаки и сви имају иста права”
1.10. Министарство просвете: ”По ИОП-у се образује више од 20.000 деце, Србија корача ка систему у ком свако дете има једнаке шансе”
11.10. Деда Мраз ове године долази само у Београд
17.11. Родитељи ђака Јовине гимназије: ”На нашу децу јутрос је позвана полиција. Ово се никад није десило”
2.3. После 19 година, због недостатка средстава Свратишта за децу неће више радити викендом
Уз ове наслове треба се сетити и вишемесечног натезања око усвајања закона родитељ-неговатељ, срамног игнорисања свих предлога у скупштини, протеста ових родитеља на улици јер очај своје ситуације немају коме да објасне, а затим преузимања кормила од стране Министарства за бригу о породици које израђује закон и промовише га неукусно гласно. Јер, брига о породици не треба да буде маркетиншки поен или значка на реверу. То је цивилизацијска тековина.
Иста ситуација је на пољу перцепције насиља у школама, јер све остаје само на перцепцији. Конкретних помака набоље нема.
9.11. Министарство просвете представило резултате ”најтемељнијег истраживања о вршњачком насиљу у Србији”
13.2. Дејан Вук Станковић: ”У систему образовања направљени значајни кораци у области превенције дискриминације и заштите од насиља”
10.2. Насиље у школама: 50% ученика доживело је вређање, претње, ругање, 40% социјално искључивање – покренута НОВА кампања подизања свести
3.5. Мајка девојчице убијене у Рибникару: ”Испада да нико није крив за убиство наше деце”
Интересантно је пратити да просветна власт нема само песницу. Она има и другу руку којом из шешира вади промишљања о унапређењу наставног процеса. Када би то прочитао неко ко је данас никао на нашим просторима, имао би утисак стварне бриге, пристојне самокритике и блиских остварења. Али, ми ветерани знамо да речи овде углавном остају само празне изјаве, а обећања имају улогу колективног бенседина. Било их је много. Сви свечани и регуларни:
18.9. Синиша Мали најавио промене у просвети: ”Колико сам разумео министра просвете, професори и наставници ће сад мало другачије да схвате своју улогу”
30.10. Дејан Вук Станковић отворио Београдски сајам образовања: ”Припремају се НОВИ планови наставе и учења, важно да наставници буду мотивисани и задовољни”
7.11. Дејан Вук Станковић са просветним инспекторима: ”Превенција је увек боља од санкције”
3.12. Усвојене измене Закона о уџбеницима: ограничава се ЦЕНА, уводе се уџбеници од националног значаја из СЕДАМ предмета
9.12. Станковић: ”Учење о теми корупције је важан просветни циљ и један од исхода учења које морамо понудити младим нараштајима”
25.12. Ђуро Мацут састао се са представницима синдиката: ”Просветни радници заслужују пуно поштовање, разумевање и конкретна решења”
23.12. Просветни синдикат захтева покретање програма ИЗГРАДЊЕ станова за запослене у просвети и увођење ОБАВЕЗНИХ превентивних прегледа
26.2. Станковић: ”Наредних шест месеци обилазићу све школске управе, за примену вештачке интелигенције спремно 40% школа у Србији”
13.3. Станковић: У плану је увођење кодекса за коришћење ВИ у образовању
11.3. Вучић о образовању: ”Имамо лоше резултате и иду ка још горим, треба размотрити КАЗАХСТАНСКИ модел”
9.3. Станковић: Биологија, географија, историја, физика и хемија су предмети на којима је приметна значајна криза
18.2. Мацут: ”Средњошколско образовање није адекватно, нужне промене”
23.3. Нешовић: ”Реформе морају да унапреде компетенције наставног кадра и да иновирају програме наставе и учења”
16.4. Станковић: ”Нисмо богати природним ресурсима, наш највећи капитал су људи. Стратешки циљ појачавање рада на наставничким факултетима”
Могло би се из ових наслова помислити да је ово година суочавања, увиђања и отрежњења, али…сетимо се шерпе. Ово је само притискање поклопца које је праћено и скретањем погледа са зажарене рингле кроз бесмислене расправе о закону који би забранио мобилне телефоне као једину кочницу школског система и једини извор опасности у живећој стварности, уз предлоге да се реално сагледа ниво пажње наше деце, па да им се учини кроз скраћење часова. Расправе су трајале целе године, тако да је мађионичарски подухват успео.
У мају смо читали следеће ако смо још увек имали снаге да били шта испратимо са минимумом здраве и непомућене памети:
6.5. Декан Хемијског факултета: Водимо борбу већ 3-4 године око наставничких смерова, упутили смо министру Платформу за спас образовања
18.5. Декани упозоравају: ДРАМАТИЧАН пад квалитета наставног кадра, ниске плате нису једини проблем
24.5. Нови в.д. директор Земунске гимназије ког је поставило Министарство просвете: Дипломирао у 50. години, учествовао у Гранд такмичењу
Али, иде распуст и школска хибернација. Само да се прегура матура коју прати обавезни фолклор задовољства због регуларности и попуњености капацитета. Сви ће одахнути осим шерпе која ће се неминовно појавити у септембру, а онда…не знам…видећемо…нада умире последња.
Аутор: Биљана Васић