Ако би се школа завршила кад није планирано, утврдили бисмо непријатну чињеницу: школа је НЕБИТНА

јун 2, 2023

Око пет сати по подне сазнајем да је донета одлука да се наставна година у свим школама у Србији заврши непланирано шестог јуна, а не према календару рада ‒ крајем месеца. Разлог је трагични догађај који је потресао читаво друштво, па се оваква одлука ‒ наводно ‒ спроводи у знак поштовања према преминулима.

Чујем у наредним сатима да се неки ђаци радују, оправдано, јер отпор према школи и обавезама је природни бунт детета у развоју, родитељи се смешкају, задовољни што ће се њихова чеда раније распустити и биће дуже на свежем ваздуху, а нерадници у просвети масте брк и вичу ‒ коначно.

Ја се питам ‒ шта коначно и шта, бре, више радите? Образовање подразумева плански и континуирани процес који спроводи овлашћена институција. Он мора бити планиран, јер другачије бива хаотичан и смислени циљеви се не могу реализовати. Процес, такође, мора да буде континуиран, јер у другачијем облику он је повремени уплив едукативних садржаја са којима се не стреми ‒ поново ‒ смисленом исходу, већ све бива ad hoc. На крају све ово мора бити реализовано у институцији која је добила дозволу за рад. Видим погледе читалаца, кажу: нема плана зато што је образовни процес урушен и девастиране су моралне вредности, у таквом збрканом систему нема тока, а овлашћене институције су претворене у приватне поседе којима оркестрирају људи сиромашног духа, без идеје како би један школа ‒ заправо ‒ требало да изгледа.

Просвета је несагледиви конгломерат. У њему учитељ који прави тражене презентације на рачунару не зна да његов колега у селу надомак Врања нема у тоалету папир. Покушај да се спроведе државна матура доведен је у питање кад је схваћено да многе школе немају папир за фотокопирање, те да тестове шаљу у оближње место одакле све може да се прошири даље, до ученика којима је тест ‒ непознаница. Ми, дакле, у овом веку, а можда и дуже ‒ не можемо да успоставимо смислени поредак у образовном процесу, јер ово што се догађа сада није од јуче и то је свима јасно.

Међутим, оно што је данас ‒ биће ускоро, а ево шта ће бити: ствара се атмосфера у којој је школа опасно место где су ученици небезбедни, а учитељи неспособни да их било чему науче, па пошто способних нема, а ни полицајци не могу свугде да буду будног ока ‒ те играју игрице на телефонима испред школа ‒ у школу не треба ићи, свеједно је колико она траје, јер она није место учења и васпитања, већ инцидент у данашњем свету где се учи из приручника и виртуелног света, не од живог човека. И ја бих се могла сложити са овим кад не бих знала ниједног доброг професора и ниједно добро дете које се узбуди кад чује да учитељ нешто има да му каже.

Не знам где се људи информишу, где бистре ум и налазе разлоге криза, али стичем утисак да је све постало замућено од прича које се причају, а не од живота који се живи. А ево шта је живот: ученик трећег разреда који тражи професора који му не предаје ‒ мене ‒ да му покаже свој писмени задатак јер је други колега наводно немаран, а ученик би да научи више и да мисли боље. Седе у библиотеци скоро три сата и разговарају о књижевности и писању, јер ученик жели да учи, зато је пошао у школу.

Овакав сусрет био би немогућ на неком другом месту, ван школе, зато што млад човек, окружен данас свиме, не успева своја хтења јасно да артикулише и неопходно је бити близу њега кад пожели нешто да научи. Такво нешто немогуће је на другим местима, јер на њима учитељ није човек, већ фигура која говори за себе, без мисли о другом. Ако би се школа завршила кад није планирано, утврдили бисмо непријатну чињеницу: школа је небитна. Ако је небитна ‒ како многи тврде ‒ зашто родитељи бирају да своје дете у школу упишу? Ако нема других могућности, како то да их за све ово време нисмо створили? Ако их не стварамо, јесу ли нам такве могућности ‒ да се образујемо ‒ потребне? Ако нису, онда школа више никад не треба да почне. А кад школа више не буде почињала, завршиће се оно о чему не мислимо или бар не мисле они који одлуке доносе ‒ континуирани процес у којем стасава човек и који сем родитеља има другове, а они не седе у кафићу, већ над књигом, а књига ће им рећи оно што књиге иначе говоре: вреди читати пажљиво и споро јер се једино тако живи смислено и дубоко.

Школа не сме да се заврши раније, јер она онда више никад неће почињати кад буде требало, а требаће кад деца, сем професора у чије очи гледају ‒ никог на овом свету не буду имала.

Аутор: Биљана Ковачевић, професор српског језика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


12 коментара на "Ако би се школа завршила кад није планирано, утврдили бисмо непријатну чињеницу: школа је НЕБИТНА

  1. Tina каже:

    Ne lupaj gluposti i ne filozofiraj

    1. Ученик каже:

      Шта је с тобом Тина? Да ли је ико икад тек тако нам завршио школску годину, док ни једна оцена није закључена, кад сви хоће да поправљају, да оно што смо лошије схватили наставници поново испредају, ово може да уради само неко ко није ишао у школу(а у влади их итекако има).

    2. Mirela каже:

      Ne slažem se sa 50 % stvari koje je izvela,očigledno nije doživjela ličnu ili porodičnu tragediju pa moze ovako da priča.. a škola je trebala da se završi 6.maja a ne 6.juna..da se smire strasti kod dece,da se nastavi onlin kqko god…jer ovo je nezapamcena tragedija i nastavak skole i normalnog života kod prosvjetnih radnika i dece pokazao bi da nam poginula dece nisu ništa značila i da se nista značajno nije dogodilo…trebalo je pokazati da se “ZALEDILO” društvo i sistem zbog neopisive tragedije…i sama sam prosvjetni radnik i ima dvoje dece u skoli,pricam iz ličnog iskustva..sama sam doživela tragediju porodičnu na neki sličan način..

  2. Зека каже:

    “… a neradnici u prosveti maste brk i viču ‒ konačno. Ja se pitam ‒ šta konačno i šta, bre, više radite?”
    Да ли сте свесни да се обраћате својим колегама? Чему овакво уопштено питање? Докле више самодеструкције, самооптуживања, самопорицања? У друштву у коме свака струка жилаво и непоколебљиво брани себе и своје интересе, једино се у просвети не препознају своја права, а не само обавезе. И наравно, стара флоскула о “интересима деце”. Па и просветни радници имају децу! Да ли неко уважава и њихове интересе?! Зар није довољно што нас непросвећени и саможиви појединци, којих није мало, већ прозивају како не заслужујемо ни ту бедну плату, него је потребно да неки од нас, као ви на пример, јавно прозивају своје колеге и колегинице? Схватите да нисте сами у потребама за високим идеалима савршеног друштва, али пре свега се осврните око себе и погледајте у каквом свету живите. Не само у вези са Србијом, него и много шире. Некада је идеал био испуњен, јер су просветни радници били у врху друштвене хијерархије. Било је то добро не само за њих, него и за децу, ученике. Данас су просветни радници на дну ланца исхране, а однос читавог посрнулог друштва арогантан, без икаквих емпатија и солидарности. Давно је с правом речено да су култура и образовање надградња, а материјални статус примарна потреба. Ко данас неће да уложи у просвету и културу, сутра ће улагати у затворе и поправне домове. Већ се дешава, поодавно… Ваш ентузијазам је дирљив, некоме похвалан, али се бојим да игнорише стварност и могућности. Племенитост, марљивост, љубав, посвећеност… да, и увек гласам – да. Али, не само једносмерно. Морамо се научити да и себе ценимо. У противном, остаћемо у статусу последњих на које свако куче са улице подиже ногу.

  3. Mira каже:

    Ovoj zemlji trebaju robovi, a ne stručnjaci, to je kristalno jasno. Način na koji vlast tretira školu, više je nego ponižavajući. Lakše se vlada robljem nego intelektualnom elitom, zašto bi stanovništvo bilo pismenije od ministara, premijera, Boga prvog…
    Samo je glup čovek siguran glasač ove mafijaške vlasti.
    Užasssss

  4. Zabrinuta majka каже:

    Ma bravo, svaka Vam čast

  5. Vesna каже:

    Ma bravo!!!

  6. Bane каже:

    Zakon je jasan. Ako je ugrozeno zdravlje ili bezbednost zaposlenih u skoli. Moze da se ne postuje skolski kalendar. Te prema tome odluka je ispravna i nastava se zavrsava 6 juna. A to sto pojedinci misle da se oni pitaju kako ce skola da radi to je njihov problem

  7. Gordana Vidosavljevic каже:

    Profesorka svaja cast na tekstu.
    Vecina roditelja je sokirana ovom odlukom.Deca pred kraj godine najvise uce da bi pipravili ocene i odjednom drzava kaze ma dosta je nemorate vise da ucite .Zakazan pismeni iz matematike deca se danima spremala i. Odjednom deco necemo raditi pismeni.Sta radite bre ljudi sta pravite od skole srozavate nastavnike sneju vam se ucenici srednjih skola.Ovo se nikada nije dogodilo u nasoj zemlji.Ne zanina me politika ali u ovoj zemlji hitno mora sve da se menja.Totalno ce nam upropastiti decu.

  8. Prosvetni radnik каже:

    Moje dete gubi vreme u skoli,umesto da uci kod kuce,kada jedino i uci,u skoli zapamti jedino naslov lekcije koju cu mu ja kod kuce pojasniti…Tako da…Ja sam ta koj a se obradovala iznenadnom zavrsetku skolske godine jer ce moje dete napokon imati vremena da nesto nauci.

  9. Mira каже:

    “Policajci igraju igrice ispred škola”-bruka šta napisa. Nijednog nisam videla da to radi! Hajde da ne svaljujemo krivicu uvek na druge! Da vidim nekog od prosvetnih radnika ko ne koristi telefon u školi!!! Školski sistem je odavno urušen i svi to znamo. Knjige su se pre nasleđivale, za privatnim časovima nije bilo potrebe (sad ima itekako!!! Zašto? Da neko možda ne radi posao kako treba?!), torbe kao od betona-meni su preteške, a kamoli deci, časova kao u priči-deca sa obaveznim dopunskim i pretčasom u školi od 14.35 h (reč je o OSNOVNOJ ŠKOLI) , samo uče, gradivo preobimno, uzrastu neprilagođeno i u zahtevima i štrajku prosvetara NIGDE ZAHTEVA ZA REFORMOM ŠKOLSTVA, NIGDE ZAHTEVA U KORIST DECE!!! NE BUDIMO LICEMERI. ŠTRAJKOVI SAMO ZA VEĆE PLATE GODINA UNAZAD!!! Sad deca probnu maturu u 7.,pa u 8.,pa na kraju 8.,pa hoće državne na fakultetima… Priprema loša! Nastavnik ima obavezu samo 20 časova pripreme na sve razrede! Deca se dodatno maltretiraju roditelji rade po nekoliko poslova samo da bi poplaćali tuđe izmišljotine! Ako deca imaju uspehe, kakve takve, zašto se mature ne ukinu i upis po uspehu?!?!?!!Sad u školi napredni, srednji, osnovni nivo! ŠKOLA JE IZGUBILA SMISAO, TJ. VASPITNI NIVO, A OD OBRAZOVNOG NIVOA DECA SE UČE SAMO DA ” BUBAJU”. IZ ŠKOLE IZLAZE FUNKCIONALNO NEPISMENI, NE ZNAJU NI DA POTRČE OD SILNOG UČENJA I SEDENJA NAD KNJIGOM! O cenama ekskurzije da ne govorim!!!! Šišaju nas kao ovce! Školska godina se završavala 14.juna,a sad 10 dana kasnije. Zato su nam deca anksiozna, sa poremećajem pažnje, nezainteresovana-jer im je ukradeno detinjstvo! Mi smo i učili i bili odlični đaci, i pomagali u kući, i stizali se izigrati, i ovog višegodišnjeg ludila nije bilo. Sada, ako roditelj ili nastavnik nešto ovako kaže u školi,on je nepoželjan! Dete tog roditelja ispašta!!! Nikad ovako nije bilo. Zato se deca ubijaju, samoubojaju i ko zna šta još!
    Kolektivno smo podbacili! Celo društvo!Prestanite više da pljujete po deci, roditeljima… policiji(oni nas čuvaju i ne treba škola da bude zatvor – tamo je policija u ustanovi) i oni su nečiji roditelji koji vole svoj narod i rade svim kapacitetima za razliku od pojedinih!!! Nema dobre korelacije između škole, roditelja i dece zbog svega napred napisanog!
    Da ne bude zabune, mi imamo i divnih profesora, učitelja, nastavnika! Ne zabozavite kad uperite prst u nekog 3 prsta ste u sebe uperili! Krenimo svako od sebe!
    Još nije kasno! Probudimo se ljudi i najiskrenije svi učinimo šta možemo da sačuvamo dostojanstvo školstva, dece i društva u celini!!!

  10. Mira каже:

    Danas, 04.06.2023.,na 1RTS-a odgledajte emisiju Mire A. Polak sa psihologom o ovoj situaciji. Pitajte psihologe šta je ovakav školski program učinio deci i roditeljima! Upregli ste nas da radimo vaš posao! Sramota! Gde je vaspitna uloga škole? Znači li vam šta Aleksin zakon?!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама