Posle njenog komentara nametnula su se pitanja da li je pogrešno da se deci od najranijeg uzrasta nameće toliko obaveza, da se zapravo mnogo očekuje od njih.
Brankica Raković iz Banjaluke je pre nekoliko dana, iznervirana zahtevima koje roditelji postavljaju svojoj deci, na Fejsbuku napisala svoj komentar.
Mnogo važnih poruka je u njemu. Pročitali smo ih, a onda pitali dečjeg psihologa koje rešenje je najbolje za decu.
“Eno neka majka u nekoj grupi pita da li da dete od godinu i po vodi na engleski.Zasvrbi me tastatura, krenem da odgovorim i shvatim da je većina majki podržala i neke su u fazonu da će one svoju bebu s 16 upisati već kod te neke Helen, jer je to baš super.
A ja samo vidim velika očekivanja postavljena pred te male glave. Vidim breme vanškolskih aktivnosti, pre nego što nauči reći reč “škola” koje ponese tako maleno, guzlasto.
Ja samo vidim sebe koja sam morala imati sve petice, ne na kraju škole, već i u dnevniku. Nije mi to nikad niko tražio, ali sam znala da to tako treba, jer je to moj JEDINI NAČIN da im vratim što su tako divni prema meni. Psihologija, znam.
Ja samo vidim sve te zaboravljene igre i igračke, vidim tu zaboravljenu, blagorodnu dosadu koju više niko ne ferma ni pet posto.
Oprostite mi, ali ja samo vidim roditelje koji u isto vreme pokušavaju da stvore prostor za sebe same koji uglavnom provedu skrolujući i paralelno pokušavaju da sve dete učine USPEŠNIM. Ta prljava, buđava, toliko puta sažvakana pa pljunuta reč. Uspešan.
Uspešna.
Po čijim merilima? Kome?
Kojom mernom jedinicom izmereno?
S kim, s čim upoređeno, kome servirano?
Daj mi, Bože, mozga da svom detetu dozvolim da bude dete.
I daj mi pameti da ne komentarišem način odgoja drugih roditelja jer ne bih da neko moje komentariše”, poručila je mama čije su reči izazvale veliku pažnju na društvenim mrežama.
Posle njenog komentara nametnula su se pitanja da li je pogrešno da se deci od najranijeg uzrasta nameće toliko obaveza, da se zapravo mnogo očekuje od njih.”Podržala bih stav ove mame da dete treba da bude dete. Deca treba da se igraju, da trčem da budu na svežem vazduhu. To u predškolskom više odgovara zdravom razviju mališana nego učenje”, kaže za “Ženu” Ana Borković, psihoterapeut.
Kako dodaje, drugačiji potezi roditelja ne mogu ni da (osim u ekstremnim slučajevima kada se od deca previše zahteva) nanesu šteti deci, ali je važno još jednom podvući da časovi engleskom sa 16 meseci nisu neophodni.
“Nije bez razloga za polazak u školu određena sedma godina, u tom periodu deca mogu da se nanose sa tom vrstom znanja, odnosno sa obavezom da treba da nešto nauče”, ističe naša sagovornica. Kada su u pitanju prevelike želje roditelja, naglašava da oni najčešće nemaju loše namene, da svako od njih različito određuje formulaciju “uspešno dete”.
“Za nekoga je to dete koje se igra, za drugog dete koje uči, ali roditelji treba da poštuju godine deteta, sve dođe u svoje vreme”, poručuje Ana.
Izvor:Kurir