Priče

Jedna od NAJVEĆIH srpskih sramota: Kako smo zaboravili i propadanju prepustili kuće skoro svih velikih pesnika i umetnika (1. deo)

”Bije li te?” upitala je starica. ”Branko, moj sin. Da li te bije?”

Bila jednom jedna starica koja je, kad je muž umro, otišla da živi sa sinom…

Bio je omiljeni profesor Pravnog fakulteta, a zbog ove anegdote postao je legenda Beograda

Rijana kupila kuću učiteljici koja joj je poklonila cipele kad je bila mala

Momo Kapor: Nigde se toliko ne govori o tuđem izgledu kao kod nas

”Moj otac je bio komunista. Uskrs se slavio kod babe. I sve do sada, kada imam 60, to su bili moji trenuci najdubljeg spokoja”

”Vraćam se od zubara, trolejbus pun srednjoškolaca – sede, smeju se, razgovaraju. Provlačim se s torbom punom namirnica…”

Sećaš se kako ti je mama ostajala poslednja na roditeljskom, krijući ispod klupe kese s bombonjerama i kafom? ”Pametan je on, samo neće”, govorila je

Zvali su je Ruža. Roditelja se sećala kao kontrolora koje sreće u hodniku. Dolaze i odlaze. Jedino je baba uvek bila tu…

Svet autističnih i jeste takav. Stoji u nekom uglu i predivno sija. Oni koji nas trebaju videti, videli su nas

Istražili smo uzroke nesanice – žene ih imaju na stotine, muškarci SAMO jedan

„Baba, koga ti najviše voliš?“ Pauza traje dugo. Zatim stiže odgovor sa izvesnom dosadom u glasu…

Odlazak preko: Kad dođe red na tvoje dete