Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu osnovana je 1810. godine donacijom uglednog novosadskog trgovca Save Vukovića — čoveka koji je, slep i ozbiljno bolestan, na Svetog Savu 1810. poklonio 20.000 forinti za osnivanje srpske gimnazije u Novom Sadu. Uradio je to jer je verovao da narod koji nema školu nema ni budućnost. Taj čin je stariji od moderne srpske države. Stariji od Ustava, od železnice, od gotovo svega što danas zovemo institucijama.
I ne samo to. Gotovo jedan ceo vek ranije, već 1731, na istom mestu gde danas stoji zgrada Jovine gimnazije, episkop Visarion Pavlović osnovao školu latinsko-slavenskog tipa, koja je izrasla na temeljima srpske osnovne škole iz 1703. godine. Dakle, na toj adresi u Novom Sadu srpska deca uče već više od tri veka.
Sve ovo vredi znati pre nego što pređemo na ono što se dešava danas — jer ono što se dešava danas je skandal koji ne sme proći bez posledica.
Priča počinje, formalno gledano, od prosto tehničkih problema. Radovi na krovu svečane sale i kupoli rađeni su pre desetak godina. Školi je 2014. odobrena rekonstrukcija tavanskog prostora kupole, ali je tada, u dogovoru sa direktorom Stojkovićem, preko postojećeg krova izgrađena nova krovna konstrukcija i krovni pokrivač, a zatim srušen stari krov — za šta je gimnazi ja morala da ima građevinsku dozvolu, ali je nije imala. Ipak, ona je stajala tako više od decenije. Deca su učila u toj zgradi.
A onda su, u decembru 2024, maturanti izašli na ulicu. Stali su uz žrtve tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Direktor je objavio saopštenje u kome se njihovo učestvovanje u akciji „15 minuta tišine“ ocenjuje kao ispolitizovano od strane pojedinih nastavnika. Učenici su blokirali školu. Građevinska inspekcija ušla je u Gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj dva dana nakon što su maturanti proglasili blokadu. Roditelji su taj potez razumeli onako kako se i mora razumeti — kao pokušaj da se blokada prekine pritiscima, a ne dijalogom.
Inspekcija je utvrdila ono što je ionako bila posledica nesavesnih radova. Školi je početkom marta dat rok od 30 dana da pribavi neophodnu građevinsku dozvolu za rekonstrukciju krova, a pošto škola to nije uradila — naređeno je da se kupola ukloni i objekat vrati u prethodno stanje. Rešenje o uklanjanju izdato je 22. maja, a rok je istekao bez ikakve reakcije uprave.
Direktor je tada napravio potez koji bi u svakoj normalnoj državi završio sudskim postupkom. Četiri dana pre početka školske godine, na adrese zaposlenih stigla je odluka da se nastava u školskoj 2025/26. godini odvija u tri stručne škole: Mašinskoj, Saobraćajnoj i Hemijskoj. Profesor koji je čekao raspored i dužnosti dobio je mejl, a roditelji su za to saznali iz medija.
Ono što sledi još je gore. Jer zgrada Jovine gimnazije — ispostavilo se — nije bila nebezbedna. Elaborat o bezbednosti zgrade potvrdio je da je ona, osim nelegalno izgrađene krovne kupole i svečane sale pod njom, bezbedna za korišćenje. Roditelji su ocenili da je iseljavanje učenika i profesora u tri škole bio „lični i potpuno nerazuman“ čin direktora Radivoja P. Stojkovića. Direktor je elaborat odbio da učini javno dostupnim. Roditelji su mogli da ga pogledaju samo uz poseban zahtev, bez fotografisanja, uz stalni nadzor pomoćnika direktora i direktora lično.
Institucije su se ponašale onako kako se u Srbiji institucije ponašaju kada neko ne želi da reši problem. Pokrajinski sekretar za obrazovanje rekao je roditeljima da nije nadležan za smenu direktora. Odluku o smeni, rekao je, donosi ministar prosvete. Ministar nije reagovao, a direktor je ostao na funkciji. Deca su ostala u tuđim školama, raseljena, sa kvalitetom obrazovanja koji ne može prići onom koji zaslužuju.
U maju 2026, gradonačelnik Novog Sada je potvrdio roditeljima da je zgrada Jovine gimnazije bezbedna i da je od direktora zatraženo da vrati decu u školu. Roditelji su i dalje tražili smenu direktora Stojkovića, kojeg krive za sve probleme u kojima se škola nalazila u poslednje dve godine. Direktor, u trenutku pisanja ovog teksta, i dalje je na svom mestu, učenici su i dalje raseljeni, broj đaka koji su polagali prijemni za specijalizovana odeljenja koja ova škola ima – ozbiljno je opao.
Dakle, da rezimiramo: čovek koji je bez dozvole odobrio radove na kupoli škole, koji je blokadu učenika pokušao da razbije inspekcijom, koji je decu raselio po tuđim školama bez ikakve konsultacije sa nastavnicima, koji je elaborat koji ga kompromituje sakrio od javnosti, koji nije odgovarao na pisma roditelja, koji je školu zaključavao i zaposlene slao kući bez objašnjenja — i danas sedi u direktorskoj stolici jedne od najstarijih srpskih obrazovnih institucija.
Sava Vuković je 1810, slep i bolestan, dao sve što ima da se ova škola osnuje. Hoćemo li zaista mirno sedeti dok je neko svesno razara?