Чим се појави реченица критике, са друге стране одјекне: нисте надлежни. На другом кораку следи порука: коме се не свиђа, нека иде.
Хајде онда да добијемо одговоре. Та питања већ дуго подгревају овај лонац у коме се школе кувају. Можда ћемо тако размрсити чвор?
Ко је надлежан за обиље нефункционалног градива које се нашој деци сипа у главу као неопходно, а са којим су дунстери по сваком светском мерилу? Па је онда прихватљиво децу прогласити глупом, родитеље неадекватним, а наставнике неспособним, само да се не подухватимо нужне и дубинске реформе.
Ко је надлежан за девалвацију поштено стечених диплома и академских звања? Ко подстиче свест да је послушност важнија од знања? Како је наставник са ставом постао издајник, а онај који ћути и ради како му се каже драгоцени ресурс? Који је од њих на страни деце? Онај који се прави да не види, или онај који неће да ћути?
Ко је надлежан за одговор у форми крвавог средњег прста који је освануо по друштвеним мрежама, фасадама и школским двориштима? Да ли је то одговор на захтев да надлежни буду надлежни, а кривци криви?
Ко је надлежан за селективну правду која пребијеног студента везује за болнички кревет, а бахатог возача са обиљем промила у крви и одузетом дозволом пушта на свим фреквенцијама? Јер је певач. Није ли поређење ове две судбине индикативна слика наше стварности где су бизарне вести са естраде на насловној, а успех неког научног тима у споредној коцкици? Какву поруку на овај начин шаљемо деци? А онда се на то наслоне рекламе за кладионице где се омиљене фаце веселе над свежњевима новчаница.
Ко је био надлежан за стрељану где је дечак из Рибникара навежбао руку? Ко је гледао кроз прсте насилнику из околине Младеновца? Ко је одговоран за провалу насиља, и физичког, и менталног, и вербалног? Увиђамо ли везу између овога и студентских протеста, или историја почиње од тачке која нама одговара?
Ко је надлежан за статус наставника и учитеља? Ко се зорно стара да буду на доњој лествици, да им се удељује до просека, да им цела нација мери дебљину новчаника и процењује јесу ли и толико заслужили?
Ко је надлежан да саслуша неколико декана који имају идеју како да се стање у просвети поправи, а наставнички смерови упишу квалитетне кадрове? Има ли се идеја о томе да за пар година неће бити ни учитеља, ни наставника? Ко је надлежан за дугорочну стратегију у образовању?
Ко је надлежан да саслуша родитеље који протестују испред школе? Како је родитељима тренутно одузета надлежност кад су они за своју децу надлежни и законски и природно? Треба ли да своју улогу сада сведу само на то да их пошаљу у школу? И да, без обзира шта се дешава у тој школи, верују како се све ради у интересу деце.
Ко је од надлежних дозволио да неки директори, декани и ректори помешају ауторитет са батином? Када се деца побуне, шиба тренутно помаже, али се памти и не опрашта. Деца чују срцем. Од страха се бране инатом. Дволичнима прецртају оба лица. Немоћ кажњавају смехом.
Ко је надлежан да заустави суноврат културне и уметничке сцене? Или нам не треба ни Егзит, ни позориште, ни фестивали, ни Сајам књига? Зато што те манифестације одбијају да ћуте. Па, уместо да их саслушају, надлежни им заврну славину, пусте их да нестану јер је правоверност једини израз достојан њихових ушију.
Ко је, на крају, надлежан за мржњу и поделе? Где је нестао продуктивни дијалог? Заменило га је дневнополитичко вређање сврстано у две колоне које се не чују јер су им очи закрвављене индукованим флоскулама. Коме таква ситуација одговара? Деци сигурно не.
Зато су деца на улици. И њихови наставници. Траже од надлежних да нешто ураде. Надлежни кажу: ко сте ви да се буните, нисте ви надлежни, него ми, ако вам се не свиђа, идите.
Када надлежни немају одговоре на сва ова питања и мноштво других, постају ненадлежни. Своје ингеренције морају предати јер наша деца нису монета за поткусур. Наша су. Зато смо надлежни. Наставници протестују јер је подло ћутати када видиш пропаст. То им је обавеза. Зато су надлежни. Надлежни и обавезни. И неће нигде да иду. Јер је ово и наша земља. Наша деца. Наше су главе којима мислимо. Остајемо! И надлежни смо!
Ауторка је проф српског језика и књижевности из Шапца
Ставови аутора у рубрици Лични став не одражавају нужно и став редакције.