Zamislite sledeću situaciju. Dogodi se saobraćajna nesreća. Sa tragičnim ishodom. Vozač koji je prouzrokovao udes je u vidno alkoholisanom stanju. Ali, iz nekog razloga, policajac koji je došao na lice mesta ne radi alko-test. Ne rade test ni u stanici, samo napišu da je bio u alkoholisanom stanju. Vozač, kao što bi svako uradio, angažuje advokata i on, radeći SVOJ posao, pronađe očigledan propust u proceduri. Policija nije uradila svoj posao kako treba. Nije uradila posao za koji svakog meseca primaju platu i tako je izigrala poverenje građana.
Da li bismo pozvali nadležne na odgovornost? Da! S punim pravom. Naravno da bismo bili kivni i na vozača koji je vozio pijan, ali bismo (makar na društvenim mrežama jer smo tu najglasniji) tražili i da se utvrdi odgovornost pojedinaca u sistemu koji su traljavo radili.
Ipak, deluje kao da, kao društvo, nemamo uvek kapacitet da razumemo kako sistem funkcioniše.
Danas je medije obišla vest da su učenici iz Trstenika koji su profesorki izmakli stolicu, smejali joj se i sve to, kao šlag na tortu, objavili na društvenim mrežama – vraćeni u školu. Zbog greške u proceduri.
Komentari prosečnih čitalaca ove vesti?
„Sistem ih štiti!“
„Pa da, prosvetni radnici su prepušteni sami sebi.“
„Sad će biti još gori!“
„Mali, razmaženi, mamini i tatini sinovi! Fuj!“
„Prosveta je godinama bespomoćna!“
Ponešto od ovoga je i tačno. Samo što se, nekako, neopaženo provlači ključni problem čitave situacije u kojoj smo se kao društvo našli. A to je da su učenici u školu vraćeni ne zbog toga što ih sistem štiti, već zbog toga što pojedinci u tom sistemu svoj posao rade loše.
– Odluka Nastavničkog veća nije mogla da se sprovede jer postoji deo gde oni treba da odrade savetovanje sa pedagogom, psihologom. Škola to nije odradila u tom trenutku. Zbog toga je odluka nastavničkog veća pala u vodu. – rekla je danas za Blic profesorka koja je bila žrtva svojih učenika.
Da li umemo da stanemo, razmislimo i kažemo – ko je odgovoran za to? Zašto sekretar škole ne poznaje Zakon? To mu je POSAO! Zašto pedagog i psiholog nisu obavili vaspitni rad sa učenikom koji očigledno ima probleme u ponašanju? To im je POSAO! Zašto direktor nije ispratio da li su procedure ispoštovane? To je njegov posao!
Ko će odgovarati? Da li će oni i dalje biti na svojim radnim mestima i da li će sistem time poslati poruku da nije bitno kako radiš, sviraće ti radio i dalje?
Ne, škole nisu nemoćne. Škole su se svoje „moći“ odrekle.
Svi oni odgovorni su za situaciju u kojoj smo se našli ništa manje nego učenici koji su izmakli stolicu.
Iz nekog razloga, bilo da je u pitanju neznanje, lenjost ili nešto treće, svoj posao nisu uradili. Posledica toga je da su učenici vraćeni u škole.
Učenike možemo kriviti za ponašanje prema profesorki. Ali za to što su vraćeni u školu, nisu krivi. Stvarno nisu.
Da biste krivca pronašli, pokucajte na druga vrata u jednoj mnogo većoj i važnijoj zgradi u Beogradu i pitajte: Da li će oni koji nisu radili svoj posao za to odgovarati?