Зашто нам НЕ МОЖЕ бити боље?
Паркирај ту, шта те брига. Не пише нигде да је зелена површина.
Баци слободно, не види нико. Има ко то чисти.
Ја само нешто да питам, на минут. Журим.
Ђе си, буразеру…? Е, има л’ каквог посла за овог мог малог…? Не мора ништа озбиљно, само ‘нако, да му иде стаж… Ма да не сједи кући.
Де богати, среди ми код професора да положи, одужићу се. Само јој тај један испит осто.
Имаш ли број оног с ортопедије? Ћалета нешто зеза кук. Ма има упут, ал да не чека.
Може ли то некако преко социјалног? Нема овјерену књижицу, болан.
Дај заврши ми за ту инвалидску. Нећу ти дужан остати.
Знам, ал запела за глуму и џаба! Шта ја знам је л’ талентована? Ваљда јесте.
Је л’ Мајина мама ради у вртићу? Никако да убацим дете… Па шта ако не радим? Излудећу више с њим у кући цео дан.
Имамо л’ кога на правном? Ова моја мала, знаш како се спремала ал зафалила јој два бода… Па, јашта, кад примају преко везе.
Хало, је л’ то инструктор Перо? Како мислиш – пала тестове? Па ко још зна све саобраћајне знаке?
А одакле сте ви? Па видим ја по говору… А да не знате можда Марка, црн, висок, мати му била учитељица? Рођак!? Ето како је свет мали… Знам да имам кашњење у кредитном бироу, ал’ ако бисте могли мало…
Шта тебе брига је ли реко ил’ није реко? Само ти напиши тако како ти кажем. Ко те плаћа, ја или он?
Ово је за вас, да се мало почастите. Јао, стварно, нисте требали… Није то ништа, само знак пажње.
Сто до стопедесет евра би било у реду.
Мрзи је професор.
Види ми, богати, за тај технички. Ма радио сам му мали сервис… Ко чаша је, само мало корозије са стране.
Можемо л’ се како договорити, пријатељу? Па нисам пуно попио.
Немам ништа да пријавим, само наше личне ствари. Ситнице.
Дај, брате, поцепај ми ту казну, одузеће ми дозволу.
Је л’ оно Славков син судија? Ма треба ми нешто да га питам.
Докторе, ово је за вас. Хвала вам што сте нам пазили тетку.
Шта има да јој устајеш? Ко је тера да иде превозом кад има сто година?
Је л’ ја купујем темпере теби или целом одељењу? Како то теби увек фали бела?
Ало, госпођо, ред је тамо иза. И ја исто журим. Па шта ако сте трудни? И ја сам била трудна па сам чекала.
Не примамо више књижице. Ако желите, могу да вам дам број приватне клинике, доктор је тамо поподне, па ако желите…
Знате, епидурал се плаћа.
Какав тендер, знаш ти колко је то папира? Доведи га у кафану, знаш каква је јагњетина код Боре…
Ма све је то мени јасно, ал где сам ту ја?
Морамо мало подмазат’.
Сви краду, што би једино ти био поштен?
Знаш ти чији је он зет?
Рука руку мије.
Можемо ли се како договорити?
Завршено ти је то.
Питам ли ја тебе одакле ти паре?
Само ти реци ‘’посло ме Боро’’, све ће они знат’.
Ти ћути, пусти мене да причам.
Ето, толико од мене… Студио…?
Аутор: Даниела Бакић