Decenijama ponižavana, demotivisana, sramoćena, žrtvovana, srpska prosveta je od najomiljenije postala jedna od najomraženijih profesija od koje mladi beže glavom bez obzira.
Uprkos svim apelima i analizama da nepoštovanje učitelja u svim nivoima obrazovanja vodi gaženju tradicije, a pre svega porodičnih vrednosti, došli smo do toga da se svakodnevno suočavamo sa gnusnim scenama nasilja. One nisu samo verbalne, jer smo kao društvo već prihvatili ružne reči i vređanje, kao način komunikacije, sada su pesnice postale jedini jezik. Poput profesorke u Mladenovcu, pre nekoliko godina ili koleginice u Trsteniku ovih dana, slavimo nasilje i nasilnike. Naša deca dobijaju jasnu poruku da im se ništa neće desiti osim slave na društvenim mrežama, a naši nastavnici se boje za zdravlje i život.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je više puta tražila promene obrazovnih zakona i pravilnika; insistirala da se problemi ne razvodnjavaju, nego rešavaju; predlagala, čak i vodila veliku akciju STOP NASILJU U ŠKOLAMA. Objašnjavamo da pogubno ponašanje omladine kako prema vršnjacima, nastavnicima, podrazumevamo i nastavnika prema učenicima, vodi u zajedničku propast. Po svemu što nam se dešava, izgleda da je školama kakve poznajemo, kraj blizu.
Stoga, insistiramo na statusu službenog lica i hitnoj promeni zakonskih regulativa! Od novog/starog ministra prosvete tražimo da shvati ozbiljnost situacije, a od Vlade Republike Srbije da se trgne iz sna u kome je sve bitnije od obrazovanja.
Predsednik Unije SPRS Jasna Janković