Овде су објављени неки од пристиглих радова на литерарни конкурс на тему зиме.
Кад моја равница забели
Када падне први снег и моја равница забели, тада су срећни сви, и деца и одрасли.
Лепота зимске равнице нас све очара и измами напоље. Тада, окружени свом том белином, ми се грудвамо и санкамо и правимо звезде. Посебно волим вечери када пада снег. Шетам са својом породицом и остављамо трагове стазама куда смо прошли.
Кад сване јутро, са прозора посматрам како и даље пада снег. Снежне пахуље падају са блиставог неба у различитим облицима. Ипак, свака која удари у мој топли прозор, истог трена се отопи. На тренутак само успем да видим њену кристалну лепоту, а већ у следећем она нестане.
Крупни снег већ је забелео равницу па она личи на велики бели океан. Тако је велика и питома моја равница. Личи на слику из бајке. Чим изађеш из села, све постаје тихо и мирно. Њиве спавају. Ушушкао их је снег као мајка што ушушка дете. На снегу се могу видети само понеки трагови животиња које покушавају да нађу храну. Ветар који сваког дана дува, људе тера у куће али животиње су још увек ту,
крију се од хладноће и људи.
Волим моју равницу, тако је велика и лепа и тако има места за сваког човека.
Дуња Савић IV 1
ОШ „Др Александар Сабовљев“, Ечка
Учитељица Наташа Ненин
Погледајте и: Састави о зими – одабрани радови (1. део)
Доживљај једне Пахуље
Једног лепог зимског дана родила се мала Пахуља. Била је срећна што ће открити свет и својом белином испунити тло и донети деци осмех на лице.
Када је дошао тај чаробни тренутак, пахуље су се уредно поређале. Кренуле су у поход ка земљи са веселим задатком да донесу радост свој деци. Мала Пахуља била је прва и тек што се мало спустила са неба, деца су је већ приметила.
Пахуљу је ухватио један дечак и нежно је гледао на својој рукавици. Знао је да неће дуго поживети ако је буде додирнула топлота. Пожурио је својој кући све време говорећи Пахуљи да јој не жели зло јер тамо где је води неће се никада отопити. Када је стигао кући, брзо је ушао и отрчао до фрижидера. Отворио је врата и ставио је у замрзивач.
Пахуљица се није противила. У замрзивачу јој је било лепо, чак је упознала и неке старе пахуље. Ипак, када је прошао један дан, када је преспавала у замрзивачу и чула приче старих пахуља да ту затворене живе годинама, решила је да тражи од дечака да је пусти да живи напоље. Дечак то у почетку није дозволио јер је знао да ће се брзо истопити. Знала је то и мала Пахуља, али га је ипак молила да је изведе јер је њен задатак да развесели децу.
Дечак је био доброг срца и пристао је да изведе Пахуљу. Донео је на рукама снег, она је из фрижидера скочила на њега и рекла му да је однесе на место где је најхладније. У истом тренутку када ју је пустио, иако ју је оставио, дечак је био срећан. Па да, Пахуљица је почела да шири радост.
Прошло је неколико дана и дечак је отишао до места где је оставио малу Пахуљу. Није више била тамо. Ширила је радост, па се уморила и истопила. Погледао је дечак у небо и учинило му се да нешто трепери. Била је то мала Пахуља, придружила се својим сестрицама звездицама.
Огњен Шојић IV1
ОШ „Др Александар Сабовљев“, Ечка
учитељица Наташа Ненин
Погледајте и: Састави о зими – одабрани радови (2. део)
Зимски предео
Стигла је зима. Ледена киша и луди ветрови спопадају ово прелепо годишње доба. Зима би требала да буде краљица, огрнута само снегом и посута веселим пахуљама.
Моју Војводину украсио је снег. Зебелеле су се њиве и улице, кровови кућа у строгом правцу и крошње понеког четинара. Деца су весела због зиме. Воле они те крупне пахуље које падају полако до тла. Воле све оно што доноси боравак напољу. Старији не деле ту срећу. Знају да их чека чишћење снега на улици и у двориштима и ложење пећи.
А ми, деца, обући ћемо три тренерке, два дукса, троје чарапа и скафандер ако треба само да изађемо напоље. Прави се Снешко висок као одрастао човек и зидови за опако грудвање. Прошле године био сам болестан баш на први снег. Било је страшно гледати кроз прозор друштво на улици. Ове године нас дванаесторо искористили смо сваки тренутак првог снега. За сваки случај. Родитељи нас посматрају са осмехом. Радују се нашој срећи.
Зиму у равници волим због сјаја широке белине, због родитеља и деце који су увек задовољни када су напоље. Дођите да се уверите.
Огњен Надашки IV1
ОШ „Др Александар Сабовљев“, Ечка
учитељица Наташа Ненин
Зима
Стигло је моје омиљено годишње доба. То је зима. Ја се тада највише веселим снегу јер волим да се грудвам, санкам и правим анђеле.
У недељу је пао први снег. Мој друг Вељко је дошао код мене. Изашли смо у двориште и скупили оно мало снега што је пало да направимо Снешка Белића. Направили смо малог Снешка. Ставили смо му на главу моју капу, а на врат шал. Очи и уста смо му направили од груменчића угља и гранчице, а нос од шаргарепе. Био је јако леп, али већ сутра кад сам се вратила из школе, Снешко се скроз истопио.
Нисам била пуно тужна. Знам да је зима тек стигла и да ће бити још снега.
Зато се сад већ унапред веселим свим новим Снешковима које ћу заједно са мојим другом направити.
Нина Бјеливук 2/2
ОШ „ Никола Тесла“, Кљајићево
учитељица Ружица Вукелић