Лични став

Хоћемо ли мирно гледати пропадање једне од најстаријих српских школа?

Милена се никад није удавала и није јој било жао због тога. Само је ЈЕДНОМ пожелела да се објасни некоме

Некад, ученик није могао имати позитивну закључену оцену ако из било које области има 1. Сад? Сад је закључивање оцена – пијаца

„Нећу укључити ТВ. Тамо су бес, свађа и жуч. Тамо су они којима никад није доста, који вичу да све раде због мене. Вређаће ме јер не верујем.”

Интелигентан човек НИКАД неће рећи: ”Шта те брига што постоји ријалити? Имаш даљински, пребаци” Јер то НИЈЕ интелигентан аргумент

У свету одговоран грађанин, у Србији ЦИНКАРОШ – ко је то?

Професорка српског: ”Сваке године основну школу заврши на десетине ученика који не знају ни да читају ни да пишу. Нема понављања, нема поправних испита”

Три године од мајске трагедије и једно је СИГУРНО: Србија је научила да одржава комеморативне скупове. У томе смо постали махери

Јуче сам била у Панчеву. Док сам у продавници стајала и погледом тражила нешто, пришао је дечак од три године са оцем. И не престајем да мислим на њега

Ако школа изгуби свој идентитет и сведе се на чување деце и „наставу кроз игру“, она престаје да буде школа у правом смислу те речи

Педагог: То да политици није место у образовним институцијама – једноставно НИЈЕ тачно

Ово је генерација која је раскрстила са ефемерним идеалима и препустила се разуму. Прерасли су бајке, јуришају на стварност

Била сам средњошколка. Мајка је водила са мном огорчене ратове око распремања. Није вредело ништа. Све до ове приче

Кад ти је неко болестан, губиш личност. Ти си помоћ и медијум. Немаш себе. Сви питају за болесног.