Савремено доба обележиле су бројне борбе за једнакост и равноправност, а ове вредности представљене су као највиша цивилизацијска тековина 21. века и прва су асоцијација на слободарски оријентисану западну културу, насупрот конзервативнијој култури источног света.
Расна и полна равноправност, права националних мањина, сексуална оријентација, родно осетљив језик, само су неке од тема, које су последњих година стално актуелне, али, колико смо заиста искрени у свему томе? Да ли смо, као друштво, заиста развили свест о људским правима, или су људска права и слободе само средство, којим кругови моћника остварују личне интересе и стичу профит?
Селективна толеранција побуђује озбиљну сумњу у искреност намера у борби за, само одабрана, људска права.
Сведоци смо феномену да се ни у најразвијенијим државама света, не говори довољно, или уопште, о правима на избор религије, или право на избор да се не буде религиозан. И даље је прихватљиво да се религија преноси „са колена на колено“, и не говори се о томе да ли је у реду да дете има право да бира своју религију, ако је уопште жели.
У балканским земљама постоји још екстремнији феномен, а то је нераскидива веза националности и вероисповести, а нису ретке ни ситуације да се родитељи одрекну своје деце уколико она одлуче да ступе у брак са особом другачије вероисповести.
Било која врста наметања ставова врло је штетна по ментално здравље. Духовност треба да буде ствар личног избора.
Ако вас дете пита „постоји ли Бог“, шта ћете му рећи? Једино исправно би било да одговорите да неки људи верују да постоји, други не. Да постоји много различитих религија у свету, а да неки кажу да је Бог, заправо, само један. Да постоје учени, мудри, паметни људи који не верују, али и они који верују. Дете има право да зна, а на њему је да бира у шта жели да ВЕРУЈЕ. Јер вера би требало да буде управо то – вера, не уверавање.
Мала је вероватноћа да особа, којој су од рођења сервирана учења која мора да упамти као песмицу и чију веродостојност не сме да доводи у питање, под претњом најстрожом казном, сутрадан постане самостална личност, са развијеним критичким и логичким размишљањем и способностима за непрекидни развој.
Аутор: др Жељко Раниловић