Lični stav

Nastavnica Biljana: Škola se podelila na 45 minuta, 30 minuta i relativnu manjinu u potpunoj obustavi. Došlo je vreme besmisleno dugih sastanaka, ubeđivanja i prebacivanja

Bojana Savović: Iz svih ovih nesreća konačno smo shvatili da nije važno samo kako vi vaspitavate vaše dete, važno je i kako drugi vaspitavaju svoju decu

Snežana Oluški Vlačić: ”Verujem u prosvetu i uvek ću. Ali biti prosvetni radnik ne znači biti uvek i u svemu u pravu”

Učili su nas da se plašimo autoriteta i slepo ih slušamo. Daleko bilo da promislimo svojom glavom i roditeljima ili nastavniku kažemo: „ne, ja mislim da niste u pravu“. Kakva drskost!

Kao roditelj jedne gimnazijalke koja sedam nedelja nije ušla u učionicu, reći ću vam ovo

”Svima onima koji se brinu oko zavedenosti srpske dece imam da, kao majka tri sasvim solidna primerka, saopštim sledeće”

Momo Kapor: „Živeli normalni poljupci, na čelu sa poljupcem u čelo!”

Stav nastavnice: Zašto su prosvetni radnici besni i zašto su radnici postali “neradnici”?

Nastavnica geografije: ”Optužujete nas da manipulišemo decom, da ih teramo na ulice. A istina je da su oni na ulice izveli nas!”

Zar ovo društvo ZAISTA misli da mu sve probleme mogu rešiti studenti i škola?

Sjajna priča jednog direktora: Kako sam od jedne mame u pekari naučio VIŠE nego na svim seminarima o liderstvu

”Potpunu kontrolu nad sadržajem udžbenika u Srbiji ima Ministarstvo prosvete i njegova tela. Nema tu – ovaj ili onaj izdavač”

Ana Brnabić: ”Odjednom, nije nam tako strašno da neko ponižava prosvetne radnike?”

Nikola Ćurčin: ”Poslednji dopis koji je stigao školama je FAKTIČKI NESPROVODIV, osim tamo gde se radilo 30 minuta”