Лични став

Може ли АИ да замени наставника? Осредњег – можда већ данас. Одличног – ни за милион година

Млади који се буне су симптом, али ДОБАР симптом. Они су попут температуре која говори да нешто није у реду. И НИКО нема право да их убије

Шта се дешава са друштвом у ком се универзитету ОДУЗМЕ слобода

”Мама, моји другари се чуде што ја немам телефон. Питали су ме јесмо ми сиромашни. Јесмо ли?”

”Некада су нам децу отимали и то се звало данак у крви. Данас их дајемо сами. Бич се из турске руке преместио у наше сопствене”

Много је такве деце. Анксиозни, са изгриженим ноктима, са мучнином пред сваки контролни, маничног погледа када стигну оцене. Они својим родитељима нису деца, већ ПРОЈЕКТИ

Проф. Зец: ”Ми причамо о дигитализацији, а није нам решена канализација. А канализација је цивилизацијски већи искорак од дигитализације”

”Али то смо ми. Волимо Србију, ал’ химну знамо једва до пола. Пијемо француска вина, у госте носимо швајцарске чоколаде. Наше нам нису довољно добре”

Једна (данас тако ретка) синдикална иницијатива која је узбуркала просветну јавност – хоће ли је ИКО чути?

Пси луталице у близини школа – доказ неуређеног система. Деца пролазе поред чопора, играју се у њиховој близини, а уједи и повреде нису реткост

Ако неко пита, данас је Осми март. Дан оних које чекају да се „он промени“

Нису моји осмаци криви што НЕ ЗНАЈУ шта значи реч ”плима”. Криви смо ми. Ћутањем, немањем појма, немешањем, довели смо сопствену децу до неписмености

Министре, ДРЖАВНЕ школе финансирају се из НАШЕГ буџета и не можете ником да кажете да из њих иде, ако му се ”просветна власт” не свиђа

Професорка српског: ”Нема и НЕЋЕ бити напретка у нашој школи док не направимо КЛАСИФИКАЦИЈУ ученика према склоностима”