Лични став

Образовни систем опстаје готово искључиво захваљујући ентузијазму ПОЈЕДИНАЦА. И то МОРА да се промени

Треба ли школској лектири темељна реформа, могу ли деца данас да разумеју Хајдуке и Тома Сојера и зашто читају само и ДЕЧАЧКИМ дружинама?

Зашто је најбољи студент ЦЕЛОГ универзитета одбио да се рукује с ректором и да ли се поштовање дугује човеку или функцији?

Ко је крив за лоше резултате на малој матури и зашто то НИСУ учитељи?

Вапај девојчице од 13 година школи и одраслима: „Нисмо ми машине за учење – ми смо бића која осећају!“

Распуст је оно што се наставницима НЕ опрашта, већ служи као шамар у расправама, уз обавезни додатак: ”колико раде, превише су плаћени”

”Шта се ТЕБЕ тиче што туђе дете од 11 година има гел-лак на ноктима?”

Некад су се деца уписивала у школу која је најближа. Данас су се ствари отеле контроли

Бивша ученица Јовине гимназије: ”Пропаст Јовине није случајна. И ово нису догађаји који нису могли бити спречени.”

Професор о завршном испиту и томе зашто је српски језик поново НАЈЛОШИЈЕ урађен: ”Није довољно да ученик зна шта је придев, ако не уме да га препозна у конкретној реченици”

Када осмаци заврше школу и испостави се да је ТРЕЋИНА одличних, а на завршном испиту просек буде 11 од 20, ко је крив?

”Закључна оцена из првог полугодишта не улази у просек” и зашто читаоци погрешно разумеју ову реченицу

Највећу цену ОВАКВОГ образовног система плаћају вредни и посвећени ученици

”За наставнике, ова година није била ни свечана, ни регуларна. Чаша је већ одавно прелила и све што се сипа не чини неку додатну штету”